Жена

:398 ЖЕНА

Но оно што је у њему кувало и врило, поче полако да избија. Једном ми поче говорити: Ви не видите овде никога осим нас двојице. Наравно и нема никога. Али ја видим управо не видим, него јасно „осећам да нисмо сами. Ту је негди и Смиља. Ал тужна, јако тужна. Сирота! Све оно што ми год пише, није онако. Све је само претварање. Хоће да ме утеши сиротица, а њима је свима њима јако тешко.

Тако је то ишло 6 недеља. Зато време дошла је Бабина ствар пред краљевску таблу. И краљевска табла потврдила је пресуду првога суда. Бранилац је уложио ништавну жалбу на највиши суд, ча курију, али се јасно видело, да је Баба сад већ изгубио сваку наду.

Писао је жени дугачко писмо, и протумачио ми је то стиме; Морам знате да је утешим. То писмо као да је писао са последњим напоном своје снаге, јер је после тога управо занемио. |

После неколико дана одговорила му је Смиља. Три дана га је непрестано читао и онда ми га је дго. Читајте само, рече. Увериће те се, да није могуће жену преварити.

А жена му је писала: Сунце моје, ти пишеш да «си и ову другу пресуду поднео доста мирно, и да се уздаш у курију. Ти тако пишеш а ја осећам да си клонуо духом. За бога-не! Оно што читам између твојих редова, страшно је по мене. Како су само необично наслагани твоји редови, како је свако слово изашло искривљено необично из твога пера. То као да и није твој рукопис. За бога подигни се, истрај, не малакши, јер ћемо иначе сви ми малаксати и пропасти... |

Сваким даном бивало је горе. Ноћу, кад заспи, а "мало је спавао, мучили су га страшни снови. Плакао је и јечао. Онога дана сам га пробудио, да га не муче и снови кад га. већ толико мучи јава.

Када се разабрао, захвалио ми се и рече: Била ми је Смиља. Она је као увек била и ноћас добра, није ми ништа пребацила. (Само је и опет била тужна, страшно тужна, као што ми увек лебди пред очима. Али ми је била и Ракила и Мирослав и Вртислав и ЧОгњанка и Десанка само ми Паја није био. Он није