Жена

ЖЕНА _ ( 399

био, јер сигурно и не живи више, он је погинуо на талијанском фронту. А она друга деца поставила се по старешинству, љубе ме у руку, али меи питају: Шта си ти бабо урадио с нама. И то ми прилазе једно по једно. Прво Ракила, па Мирослав, па тако редом. И свако пита за себе: Шта си ти бабо урадио самном, и онда нестаје...

·" Сутра дан је изненада стао предаме и поче говорити. Слушајте ме господине. У мени се све преврнуло, мени је свануло пред очима, и ја у тој слетлости

_ гледам себе као најлакомисленијег човека. Не због

тога што сам у нужди хтео да се привремено испо-

могнем туђим новцем. Затворили сумеин ја бих због

тога одлежао 3 године, 5 година све једно. И шта би после тога самном било опет све једно. Али је моја лакомисленост ·— због деце. Увек сам говорио себи: Хеј да ми је само дванаест деце, петнаест деце, па ма их кукурузом ранио. Ал није то ни тако. Јер видите та деца излазе преда-ме у јави и у сну, и питају ме; Шта си ти урадио с нами, и шта ће да буде од нас. Јесмо ли ми тражили од тебе да нас донесеш на свет и оставиш нас после напуштене, несвршене у највећој беди и невољи 2! Страшно је то. |

Мало заћута, па настави: Ја сам негда мислио, да је имати много деце дика и понос и благослов божији. | Али господине мој, данас ми је пукло пред очима, да

_ нису човекова деца што су пилићи у кокошке, Кока

може излећи и 30. Још пиле није изашло из јајета оно је већ стало на ноге. Кока их може подићии исхранити и на ђубрету. Где које кљуцне, нађе залогаја. Ал детету треба одела, стана, многогодишње неге,

а сваки залогај данас кошта. Не' можеш оставити дете

несвршено у свету, као пиле на буњишту, јер пропадне.

_ Дете које није изведено данас на пут постаје на терету И себи и друштву. Набацати у свет децу као беле

зечеве а не мислити на оно друго, то је управо грех противу културе. Ја на то нисам мислио, него сам само

_ Хтео да имам деце, много деце. А шта ће да буде сад

с њима. Наше друштво се не брине за њих, и неће

__се бринути за њих. Него данас је тако. Прво гко мо-

е