Жена

4028 | ЖЕНА

лико невине и недужне деце, колико ниси у стању исхранити и подићи, да тако не претеретиш жену и да не пуниш гробља и да не постају од порода твога просјаци и злочинци. — А2! Имам ли право, питаше ме некако победоносно. Или ви ваљда мислите баба је полудио, шта»! Треба отворено признати погрешку. Ја је признајем. У томе заносу ја сам грешио против моје жене противу моје деце и против културе.

— Признајем, питање није лако у оној форми, како сте га ви покренули. Али не можемо ваљда као дивљаци. Дивљаци чим им дође дете у невреме, док. оно прво није још одрасло да може мало и само тркнути, оно им је на терету и спреме га са. света чим се роди. Онако као што ће избацити из колибе кост, која им је тамо излишна. Ако се добро сећам граде том приликом и неку малу част. Ону једанајесту заповед, бог није намерно објавио, јер је ово данашње стање прелазно. Има и другог излаза, а не оног, што га ви видите. И ми се већ увелико ближимо том излазу. | |

_т- Знам шта хоћете да кажете, рече Баба. Знам. Данас чиновнику иде доплатак, државна припомоћ, по сваком детету И има нека првенства. И сиромаху са много деце одбијају где-где нешто од порезе. Ал шта је то. То су мрвице помоћи у мору зла.

— Истина. Преокрети се увек догађају веома _ споро. Али је главно, почетак. Данашње друштво већ

не стоји више на оном становишту. А шта ме се тичу | твоја деца2 |

— Наравно, вели Баба. Ја сам осетио, да је то мени хтео рећи на суду и државни тужилац, па се ипак некако уздржао. Нешто сам и ја читао о том новом врелу и о оној новој држави која је на помолу. И можда ће у истини доћи то време, када ће свако дете бити осигурано да ће безусловно бити некога, (државе) која ће га одранити и научити раду, зко то не могу родитељи. И да ће сваки, бити осигуран да добије у. својој држави посла и крњену зараду од тога посла.

да ће напослетку сваки који је своју снагу истрошио у раду, добити пристојну мировину... Нисам ја