Жена

ЖЕНА

(Она капља, што се из дубине, До највише подигла висине. Капље кличу: Та нас је водила, Та нам капља врхунац створила, Нек' је вечна, догод траје дана, · Њојзи. хвала, слава и осана! Ал та капља, њој се тако чини, Више види, јер је на висини, Па препуна истинскога жара, Капљицама другим проговара: Цело море, к'о једну целину, Вихор света диже у висину, Капље сличне, али на врх мора, Само једна и може и мора, Хоћел на врх“једна или друга, Више случај, мање је — заслуга. Јер до врха једног пута има По таласу, на општим леђима, Јер до врха, уз најбољу слогу, Једна може, али све не могу. Док је света, лађа ће да плови, Јер постоји море и ветровњ А капљице гута провалија, Цвет упија, тица их испија. Свака капља може пропанути Ал ће море увек останути. · Не у капљи, у мору је славље, Од мен' песма, од бога вам здравље.

Преста песма, а слављеник бледи, Ал га гуслар незе да увреди, Чашу диже речи не увија, Слављенику овако напија:

(Слабе капље талас размрскује, · Само јаке на врх истурује; (Слава теби и слава онима,

Што те дигли на својим леђима. А света је она виша сила,

Што у свету не трпи мртвила!

%