Жена

ЖЕНА _ 387

Једанајеста заповед Божија.

Догодило се у згради, што је наш народ зове: „Кућа необична,. Број собе сам заборавио, али се «сигурно сећам да је,било на Бадњи дан.

Напољу је Бадњи-дан најмилији.

Необичан мир наилази на људе; узбуркане страсти «стишају се. У затвору је Бадњи-дан — најтежи. Душа је узнемирена, а страсти, које су се притајиле у чо__ веку, ускомешају се као животиње у кавезу, кад их надраже гвозденим шипкама.

Шта узнемирује заточеника, на онај велики празник>! Детинство, младост, скорашња прошлост: све __ то долази незвано и показује заточенику лепе, шарене | «слике.

Тек мало час одоше из моје собе те слике. Канда сам мало стрепио, да ће се те слике. вратити, али ме је дохватило јогунство. За човека кажу да је увијен као црни лукацу 7.кожа, а ону последњу, седму кожу скида са душе своје само онда кад га нико не види, кад је потпуно сам, кад је мрак и кад су забрављена врата. Није истина. Ту последњу, седму кожу, не скида човек са себе ни онда, кад је сам и кад је мрак и кад су забрављена врата.

Шетам по соби и гунђам пред собом: ништа је то. Може се ово овако издржати још 10 година и то на једној нози. Таман упалише светлост. Сад ћу ја расећи сламњачу, посути собу са мало сламе, прекрстићу све 4 стране света орасима, и провешћу славно — Бадњи-дан. Што на умио то и учинио. Почех да _певуцам „рождество“ и ако напољу никад не певам, _ јер немам гласа. Узех се спремати за вечеру и доказивао сам сам себи, како сам задовољан, како је ово славно и како никад нисам имао тако красан Бадњи_ дан, као овај сад. у | Ах, та седма кожа! Не скидамо је са себе лако ни _ пред собом а не пред другима.

У један мах шкрипнуше браве на вратима и кључар ми рече само толико: добили сте друштво! Човек, који је ступио у собу био је од виших

,

ИН

»