Жена

ЖЕНА 598

у вези са њиме и његовима. Одведох га кући. Мој отац му се обрадовао. Измењасмо успомене из детињства ион мени много причаше о себи и својој породици. Био је сретан у браку, имађаше красну децу, _ био је задовољан. | __ Отац му је умро у туђини, у синовљевој новој отаџбини. Овде је имао један мали гроб брата свога, који је пре но што одоше одавде, умро 10 година стар. Причао нам је загонетну причу. Тај малишан био је љубимац очев. И сада, од како је отац му мртав, непрестано му у сну долази мали брат, и пре· клиње га, да га не остави самог у даљини, већ да му земне остатке пренесе онамо, где му је и отац. У почетку није се на то обазирао, ал сада већ тако учесташе таки снови, да је стрепио, да му живце растроји и на наговарање своје жене реши се, да дође овамо и пренесе кости брата свога и сахрани поред оца. Када се већ решио на тај пут, сети се, да има "у истој вароши и-блиских рођака, да смо и ми овде, те ће му се једном и та жеља испунити, да нас види после толиких година. Изненадило ме је, што још добро, чисто српски говори, када тамо у туђини, где се он настанио, нема Срба, а жена му. туђинка и са децом својим језиком говори. Рекао је, да је увек држао српске новине, пратио све шта се у Српству дешава и да има богату српску библиотеку. Када смо се растали, били смо се јако сродили и обећали, да ћемо се од сад чешће виђати. Он ће нам своју породицу ускоро приказати. Од тог доба дописивали смо сем то ћирилицом, јер је он није заборавио. Једнога дана добијем брзојав, да му је умрла ћерка од 14 год. Ту _ једну имадоше и још два синчића. Живо сам осећала бол родитеља и у том душевном расположају мишљах, да ће га ублажити саосећај сродника и позвах да дођу овамо, да поделимо тугу. После шестнедељног помена ћерки, они дођоше. Отац, мати и два синчића, малишани од 6—8 година. Тужан је био то састанак. Родитељи утучени. Нарочито жена му беше неутешима. "Из собе се није мицала и само о својој кћери говорила и на њу мислила. Док је год овде била, није ока ЖЕНА 2