Жена

ЖЕНА 598

. том оде к њему да га 'сарани. А шта је са децом 2 питала сам на крају приче њеног брата. Е ту је дубока рана на души сестре моје. Деца њена тако њежно и тако пуно љубави однегована сада су људи, одрасле девојке. Сви су они рођени у новој својој отаџбини, тамо расли, тамо се школовали, тамо стицали пријатеље, па шта је онда природније било него што су између два дрвета која се нису о своме стаблу дизала, пошли оним путем, који је пред њима цветао и давао им мириса, те су постали верни синови и ћерке своје домовине. Мати им је светиња, ал' се. њеном богу не моле а отац им у успомени мученик којег нису разумели али су га жалили. Најтежи тренутак у животу моје сестре био је када јој је старији син, њеп љубимац, са војничком опремом улетео у собу и рекао: „Збогом мати, ја одох са мојима, јер нећу овде да дочекам нашег непријатеља.“ А после једног сата ушли су у варош Немци њени пријатељи. И тако што није могла вера, то је учинила Народност. Она је обојима толико мила била,. толико за срце прирасла, да је чак у стању била да растави два тако племенита и красна бића који век свој проведоше у љубави и слози. Света је истина, свега се може ч0век одрећи али Народност не, али само „онај, који је

= човек. Теодора.

Туђе мисли.

Многи је постао критичар из огорчења, што није могао постати уметник. ; Ж

Људи се онда највећма брину о своме здрављу, када то здравље изгубе. а =

Многи, кад још издалека опази свога противника, смешка се на њега пријатно.

Њ . У друштву треба човек према свакој госпођи да буде предусретљив, а није ни најмање лепо, да заборавља тамо на своју.