Жена

"ЖЕНА |.

- : , | то је део светаи равно. Ви већ помало долазите до те памети, . али требаће још; времена да се освестите сасвим.

— Па како ћу да назовем ове госпођицег, питао сам за- | стиђено. "

— Ти немаш још оне речи, којима би их могао назвати. Теби је најбоље и најближе да их назовеш: сестро !

И неста пред очима мојим оног плавог облака, у коме сам ја видео господара неба.

Не знам небеског обичаја и зато сам се држао земаљског реда. А наш ред тражи, да ја као мушкарац започињем разговор. |

— Опростите, поштоване сестре, рекох, ако вам изгледам недотупаван па и смешан. Ми смо глупави људи још врло далеко од неба. Мало сам и збуњен. И врло сам се зачудио, кад сам чуо да сте вас две управо сестре и „видео вас како сте се ухватиле за руку: Нама тамо доле изгледа, да сте вас две сушта ПА гиНосЕ и да живите у непрекидној страсној борби.

Она, која ми је изгледала нешто старија, живот, рече ми:

— Зашто се претвараш, да смо ти ми поштоване сестре 7 | Ти само мене поштујеш и волиш.

- _ Нисам јој могао пред оном другом сестром рећи, да има право, јер би то било „код нас неучтиво.

А сестра Живот настави: — јесте, ви тамо на земљи само мене волите. Окитили сте ме ружама, изгледам вам лепа, | пријатна и само замном јурите, као без главе. У мени гледате све. А да умете да будете искрени, ви бисте у мени морали гледати намигушу.

" — О, не, зацело не, сестро, муцао сам.

— А зар по вашим појмовима могу ја бити друго, него намигушаг На свакога се насмешим. Свакога пољубим дахом живота. Сваки се заноси замном, и сваки очекује од мене да га усрећим. А кога сам ја још стално усрећила2 Коме сам била вернаг Ко је год једаред осетио мој дах и био на мојим. грудима, свакога сам преварила у надама његовим. Уз мене _ проводите дане већином у сузама, у беди и разочарању. Па и кад вам окренем леђа, преварим вас, изневерим вас, ви ипак подижете према мени руке и молите ме да вас не оставим. Опраштате ми све, као и оним вашим земним намигушама. мушким и женским. Мислите, да је у мени све и да без мене