Жена

12 _ ЖЕНА пп

никако не можете. Толико ме волите, да изгубите због мене памет, свест, поштење, па се онда унижавате и живите бедно, „срамотно, само да очувате то. мало земнога живота. Али ништа, доћи ћете и ви до вашег умног „возраста“.

Нисам убрзо знао шта да јој одговорим, а она друга која ми изгледа тако озбиљна, рече ми са пуно благости и доброте :

— Од мене сте направили страхоту. Мрзите Ме и проклињете. Бегате од мене као од највеће несреће. Ваши ме сликари сликају као највећу ругобу, која држи у руци жетелачку косу и коси све, што је људима мило и драго. И зар је оно све, што ви на земљи називате животом Ви још не знате шта је то живот света... Ви мислите да свет живи само у облику човека и животиње. Ви сте као она гусеница, која нестаје, умире, а и не помишља да ће из ње излетети лептир и замахнути крилима. |

— Лептир од гусенице, после смрти питах. Не разумем, сестро, ово што сад говорит; у мени се мрси ум.

— Зато ти и не говорим о оном, што схватити не можеш. Рећи ћу ти само о оном што би ти већ могло бити разумљиво.

Она продужи озбиљно:

— Живот камена, гвожђа, звезде, може трајати вековима у истој форми. Живот појединог човека не може.

— А зашто не можег |

— Не може зато, што је човек, у своме данашњем саставу, најосетљивији. Он осећа страдање, муку, бригу. Њега

боли и вређа често чак и то, када га неко мрко погледа. Кад _ мислим да му је доста, ја одем и пољубим га. Рођена сестра и близанкиња живота не може бити — уништавање. Долази нов живот у коме нема плача, ни уздисања, нема неверства и неваљалства. Било је и има људи на земљи који ме познају и сматрају ме за добротвора човековог, али таквих је још мало.

— Познато ми је, рекох.

И онда настави: — Да је живот појединог човека на земљи дужи, шта би било од њега2 Шта би несретник све дочекао на вашој жалосној земљи!

— Истина, рекох и нехотице.

Када мало заћута МА 10]: — Смем ли те нешто питати, "сестро.