Жена

ЖЕНА

ти

У забуни заборавих се приказати, него одмах. пређох на неуредни промет електричних кола и на ружно време.

Она се међутим није много збунила, него, смешећи се, пружи ми руку и рече како се зове.

— Маргита... — само сам толико разумео збуњено рекавши своје име и презиме.

— Господин је медицинар — рече ми весело смејући се. — Рекла бих да сам вас чешће виђала. на

"овој прузи.

Чекали смо још подоста, али трамвају ни трага ни гласа. Шта смо знали чинити, него се упутисмо пешице из предграђа у град. |

У веселу разговору и ћеретању ја сами заборавио да журим на једно важно предавање, те пристадох да идемо пешице, чак и онда када нас електрична кола почеше стизати. Ш

— Нека буде једном и у паклу вашар — рече ми Маргита, када пређосмо на дужности које нас чекају. | | |

— И ја сам требала отићи на часове, али сам сад тако угодно расположена, да ми се никако не иде. | Надокнадићу други пут и енглески и гласовир — ћереташе Маргита, држећи се чврсто за држак кишобрана, који смо заједнички држали.

Од тога часа опазих, да ми се ова девојка тако урезала у душу, као да сам с њоме век провео. Постадосмо нераздвојни другови и пријатељи...

ја сам и на даље вредно учио, Маргита је међутим довршила своје курсеве и вредно је сарађивала на лепој књижевности, где је била стекла већ приличан глас. Из почетка смо се састајали доста ретко, али брзо опазисмо, да нам је обома тешко да се тако ретко виђамо, те наши састанци учесташе, док најпосле не признасмо једно-другом да је и то још мало.

Ја сам био на мукама. Требало је учити, међутим су ми мисли стално хрлиле Маргити. Што сам дању пропустио трудио сам се да ноћу надокнадим. Најпосле се стадох се борити самим собом и дођох до уверења, да овако не може и не сме даље трајати..