Жена

26 ПИ ЖЕНА ј 1

Требало је или кидати или —. Али баш то „или“ је било кобно.

Маргита је била Јеврејка, уз то однегована у најшовинистичкијем духу. Када сам јој рекао, да овако не иде даље, она је само побледела и горко зајецала.

Услови и мојих и њених родитеља били су таки, да није било ни најмањег изгледа, да ћемо се моћи споразумети.

· Маргита — видећи моју одлучност — решила се била на очајан корак.

Свега ћу се одрећи, родитеља, вере, народа,

само ме ти немој напустити — говораше ми горко плачући, грчевито ми обавивши руке око врата.

Умирио сам је и обећао, да ћу до ујутру о свему, још једном, добро размислити.

Читаву ноћ нисам ока склопио.

У мени се борила страсна љубав са Мт

Савест је победила.

Првим јутарњим возом ја сам отпутовао, а Маргити сам оставио ово неколико речи:

Савест ми не допушта, да те отмем од родитеља, вере и народа. Зато се уклањам у намери, да покушам да те заборавим и да ти олакшам повратак "твојим родитељима и народу које обожаваш...

Корак, који сам учинио, био је тежи него што " сам мислио и само огромна удаљеност и несаломљива одлучност беху кадре да ме задрже, да се одмах првих дана не вратим Маргити, да је на коленима молим, да ми опрости и да ми се врати —

. • . • . • • . • . •

После неколико месеци ја сам се вратио у главни град и довршио науке. Као болесник, који је претурио тешку болест, чувао сам се и клонио свега што би ми могло старе ране позледити. Са зебњом у срцу, али уз то са неком подмуклом чежњом ишчекивао сам случај, када ћу видети Маргиту.

Али је ја, никако, не могадох видети.

Једног ружног јесењег вечера прерушен отидох _у предграђе, где су становали Маргитини родитељи,