Жена

Ела ; | | 27 |

те се код домарке распитах, где је Маргита и шта · је са њоме.

_ Дознао сам, да је сиротица, после мога изненадног одласка, пала у постељу и да је дуже времена била опасно болесна. Сада је са родитељима у Италији, где се опоравља.

П.

Године су пролазиле и ја сам дубоко загазио у животну борбу. Основах себи породицу, стекох велики круг пријатеља, са којима сам задовољно проводио дане и године. Успомена на Маргиту бивала је све блеђа и блеђа, и тек с времена на време, потакнуте каквом ванредном околношћу, оживеле би те успомене. Тада би се преко мога чела превукла тренутна сета, коју нико не могаше да одгонене.

" Као хипнотисан, ја бих, таком приликом, морао да откријем прикривени кутак у души својој и да се удубим у два плава ока моје несуђене ми Маргите.

Никада се нисам распитивао, шта је с њоме. Да ли живи Или је можда умрла

А и наштог Кад је и онако свему крај.

|

Ја сам после три године, које сам провео на бојном пољу, болестан доспео у град, у коме сам толико угодних часова провео са Маргитом. |

Био сам већ прездравио и по цео дан по /граду и околини ходио. :

Једнога вечера сврнух са једним другом у гостиону на вечеру. :

За вечером уговорисмо, да телефоном позовемо породицу мога друга, да то вече заједно проведемо у градској шумици.

Покушавали смо неколико пута да добијемо везу. са породицом мога друга, али нам то никако није било могућно. . |

Срдити, што не можемо да спроведемо свој план, платисмо вечеру и пођосмо из гостионе. |