Жена

36 ЖЕНА

Кад год говорим с том женом, и ако је млађа од мене, њена реч је увек старија. — Добро је, рекох. А о чему хоћеш да пишем 2 !

— Мени и онима, које читају „Жену“, биће најмилије, ако у току 1920. године напишеш у листу низ чланака — о мушкарцим“.

— Ах! Зар годину дана писати о мушкарцу 2! Лакше је писати 3 године о жени, него годину о мушкарцу. Како ти желиш, онда твој лист нека се не зове од Нове Године „Жена“ него „Мушкарац“. Жена нека пише о жени, а о мушкарцу нека пише лист „Мушкарац“. | 6

— Вараш се, голубе. Није задаћа часописа „Жена“, да пише само о жени. Часопис „Жена“ дужан је писати све оно, што жени користи. А то ћеш тек признати, да је понајважније, најпотребније за жену, познавати мушкарца.

— Лепо! Кад треба, треба. Али онда, голубице,. пиши ти о мушкарцима.

— Хоћу да говорим искрено. О мушкарцима можете писати само ви мушкарци, ако хоћете да сте искрени. Ми вас не познајемо.

— Та ваљда није баш таког

| — Али је тако! Ми не можемо да видимо муш"карца у његовом политичком и друштвеном раду. Ми вас познајемо само, како изгледате-при удварању. Том приликом готови сте на све. А колико је ту истине»

— Имаш у многоме право, жено. Вредно је иу то забости мозак, али ћеш допустити, да се ви женскиње белите и румените, и другим мођењем показујете нам се телесно, какве нисте. То телесно претварање можемо лепо очима опазити, па вас то не женира. А како изгледа тек ваше душевно лицкање 2 _Хоћете и ту да изађете пред нас, какве нисте, а ту је већ теже ући у траг вашем претварању.

— Признајем, много се може пребацити и женскињу. Али нема ни једног мушког писца, који није женскињу нападао. Али наведи ми тога, који је у књижевности показао мушкарце у њиховој правој боји.