Жена

ЖЕНА

„И на њима нови скерлет беше,

„Оне мећеш у горњу трпезу, ·

„Пред њи носиш вино и ракију 55 „И господску ђаконију редом.

-Т реће ти је, беже, нечовештво:

„Ти имадеш и оца и мајку,

„Ни једнога у асталу нема,

„Да ти пије прву чашу вина“ 60

О мушкарцима.

Био сам занет читањем, а када за тренутак спустих књигу у крило, пита ме госпођа уредник „Жене“: — је ли могуће мало разговарати с тобом 2

— Заповедај!

— Нећу да заповедам. Хоћу само да разговарам, ако си расположен.

— Молим!

— Допусти да ја молим. Држим да ћеш и до године писати за „Жену“, иако направисмо од тебе болесника.

— Врло радо! Кад већ ни за „Жену“ не бих могао писати, онда би био крај.

— Само молим, не у сваком броју десето. Него кроз целу годину да претресаш једно питање.

— Хм! А о чему да пишем 2 питам.

— Најбоље је, да ти одредиш, о чему мислиш писати.

— Ако је до мене стало, ја сам прилично начисто. Најбоље да пишем о жени. Држим да од тог предмета нема ни занимљивијег, ни слађег.

— Наравно, наравно! каже она. Занимљива и слатка. Да је слатка, доказује најбоље то, што ни један не можете писати о жени, а да не грицнете у њу неколико пути.

— То је прилично претерано, браним се.

— Ама, човече, и кад пишете славопој жени и тај славопој буде дивна мирисава ружа; али без понеког трна не може проћи.