Жена

МЖЕВА

„Кад ја тражи брата Андријаша, „ја се деси у двору твојему

„О јесени, о Дмитрову данку

„А о твоме крсноме имену,

„Видио сам твоје дочекање,

„И види ти до три нечовештва“. Ал беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко! „Та каква ми нечовештва кажеш 2“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: „Дођоше ти до две сиротице,

„Да | нараниш леба бијелога

„И напојиш вина црвенога;

„А ти велиш двема сиротама: Ид'т' одатле, један љуцки гаде! „ „Не гад'те ми пред господом вина““. „А мени је жао, беже, било, „Жао било двеју сиротица,

„Па ја узе до две сиротице, „Одведо их доле на чаршију, „Наранио леба бијелога

„И напоји вина црвенога,

„Па покроји на њих чисти скерлет, „Чисти скерлет и зелену свилу, „Па их онда посла двору твоме, „А ја, беже, гледим из прикрајка, „Како ћеш их онда дочекати,

„А ти узе једно сирочади,

„Узе њега на лијеву руку,

„Друго узе на десницу руку, „Однесе и, у дворе за столе: „„јед те, пијте, господски синови““. „Друго ти је, беже нечовештво:

»»

· „Што су били стари господари,

„Па су своју азну изгубили,

„И на њима стари скерлет беше, „Оне мећеш у доњу трпезу;

„А који су нови господари

„И од скора азну заметнули