Жена

волели. У Русији затекла је велику жалост. Кнегиња је умрла а кнез се спремао на пут бар за годину дана, те је она требала са својим питомицама да оде. и остане на једном добру дубоко у Русији.

____једног дана доби брзојав да јој је сестра умрла. То је био страшан удар за њу. Тако далеко, а не моћи се ни на пут кренути, јер ју је везивала дужност за кућу кнеза који је своју. децу поверио њојзи. И мораде истрајати. Зет јој је непрестано писао како му је тешко. самом са децом, како оплакује жену али не мање и децу своју, која немају материне неге, јер туђа рука тек није као материна рука. Како му млађи кућу разривају, развлаче, да је тако изгубио

главу да се боји да ће се онеспособити за рад. У . |

последњем писму пак отворено пише: ја се морам оженити и ја сам се решио да се женим. То сам дужан себи, то сам дужан деци и кући мојој. Не могу већ очима да гледам то расуло у мојој кући. Сви ми: деца, ја и кућа, сви се упропашћавамо. Па зато те питам, драга Мери, хоћеш ли да ми будеш верандруг и мати мојој сирочади, деци твоје сестре2 Зар ја могу добити искренијег друга него тебе, сестру моје жене, зар моја деца могу добити њежнију, бољу матер од тебе сестре своје матере 2 Промисли се, драга Мери и принеси жртву ту мени, мојој деци и успомени твоје сестре. Веруј ми њен дух ће лебдити над нами и биће · утешена, кад њена деца у твом загрљају буду. Ти ћеш тиме обезбедити њину срећу и миран и сталан " живот у кући.

_Тако је завршила своју исповест моја Мери и најзад ме питала: Шта ти мислиш, шта да радим, чему да се решим2 Да ли да се вратим у Русију или... | да учиниш своју дужност и да спасеш оне тичице да их не уграби какав кобац, рекох јој ја а она ми паде на груди јецајући. После пола сата отправисмо овај брзојав у Женеву: Професор П. С. Првим експрес-возом долазим. Мери.

И моја се Мери није покајала. После пола године писала ми је како живи сретно и задовољно са својим мужем и дечицом, како је воле и мазе и како

3