Жена

84 | | 10 оКЕНА

је сад увидела да кад кога већ снађе та несрећа да изгуби жену а остану му деца, дужност је сестрина да се прими те деце, ако јој то понуде, јер само сестра може бити деци оно, што и права мати. Теодора.

Разговор са једном ратарком.

Госпођо !

Ових дана сам разговарао са једном разборитом ратарком из једног забитог села у Војводини

Довела ми је била свога сина, који је нешто почео ' поболевати, да га прегледим и да га посаветујем како да се влада, да болест не би отела маха.

Болест је била незнатна и ја сам се чудио тој опрезности те матере, јер на жалост, наши сељаци траже лекара, у највише случајева, у крајњој невдљи.

Том приликом смо повели разговор о здравственим приликама у нашем народу.

Она је прва почела. Њену схватању и не малој обавештености о многим здравственим питањима сам се чудио, да не речем дивио. На моје питање од куд она да тако правилно суди о појединим здравственим

питањима, рекла ми је, да је ревносно пратила писа-

ње Вашег листа „Жене“ и да је тим читањем научила многе ствари. То читање јој је отворило очи те сад друкчије посматра оно што види и чује. — Ми ратарске жене — говораше ми — држале смо досад да је књига само за господу и за учене људе. Па ако би се и нашле које међу нама, да с времена на време узме књигу или новине у руке, била је због тога излагана подсмеху своје околине, а по некад и прекору старијих у кући. Због тога су моје друге и сестре радије седеле пред кућом на клупи и претресале сеоске догађаје и сплетке или ти слушале, паи данас слушају, глупе приче и МОРОР АИНУ ствари, 0 којима ни појма немају.

По себи се разуме, да се таком приликом говори и о болестима. Једна прича о болесном детету њене