Жена

ЖЕНА ; 85

куме, друга о болести њезина свекра, трећа о несрећи њене снаје, која је већ четворе мртве деце родила.

И, када се о таким стварима поведе разговор никад краја. Свака тумачи онако, како разуме, а остале слушају, ишчуђавају се или се крсте са речима: Не примени, Господе! |

Нисам је прекидао и она је лепо и разложно причала и износила своје утиске, као да их чита. _

— Док нисам почела читати — говораше мирним и благим гласом — и ја сам тако исто мислила о болестима као и оне. Веровала сам у вештице, веровала у чини, а смела бих била у свако доба отрова узети, када су ми се деца разболела, да их је когод урекао.

Видећи мој осмејак на лицу рече ми мало оштријим глазом: |

— Немојте се томе чудити. јер кад узмете у обзир, да се женско дете од ране младости не раздваја од матере и њезина друштва, онда није чудо што се уметне на њу. Оно,о0 чем мати и старији говоре, то женско дете већином прими и научи. Ако мати или мајка или било која жена што прича, то женско дете прима и туви као лекцију. Дете не уме да процени оно,о чем се говори. Чује да о том старији причају и оно верује, да је све то тако. А ви знате да се најбоље памти оно, што се у детињству чује и научи.

Ово сам јој морао потврдити, јер је доиста тако.

— ја се још и данас сећам — настави сељанка = шта све нису причали моји у кући, када је умрла моја сестра од стрица — од сушице.

— Мени је било око 12 година, а онда смо живели у задрузи. ".

Моја сестра била је већ скоро на удају, кад изненада пропљује крв. Ово се испочетка тајило, па су и мени забранили, да о том ни пошто ником не говорим. За Бога, да се не прочује, јер би то шкодило сестри при удаји.

Лекару нико није ни мислио да треба ићи. Али су вато питане за савет све врачаре и бајалице. Ку-