Жена

88 ЖЕНА

разговора више пута чуо, како се ова ратарка ласкаво изразила о вашем цењеном листу, нагласивши при том жељу и уверење, да ће „Жена“ временом бити најомиљенија књига српских домова.

Тој жељи се придружујем и ја и обећавам вам, „да ћу се трудити, да и ја од своје стране допринесем колико могу, да „Жена“ узможе што боље одговорити лепоме задатку, који је на себе примила.

Нови Сад, 18. фебруара 1920.

Штује вас ваш Др. Миладин Свињарев.

Равне белешке.

Смрт једног знаменитог „Жениног“ сарадника. Из Дубровника јављају: „У петак 6. о. м. сахрањен је у Дубровнику генерални консул икњижевник Никола Вучетић-Бокељски, Био је и сарадник „Жене“. На погребу је учествовао и један вод војника са трубачима и приличан број отменог грађанства, међу њима и начелник, г. Др. М. Чингрија. Мртвачки сандук понели су на рукама четири официра до кола и после из цркве до гроба. Тужну пратњу увеличала је и дубровачка музика. У цркви су опојали покојника три свештеника а одговарао је месни омладински певачки клуб. Над гробом су војници опалили почасни плотун, одавши тиме последњу почаст покојнику. |

Од покојникових књижевних дела истичу симпатично поетско делце „Срце и љубав“, па кратке приче „Стамбулке“ штампане у Сарајеву 1913, комедије „Скромност или црна ружа“ и „Комична просидба“, све у једном чину, штампане у нашем часопису „Жена“. још ћемо споменути „Збирку ратних приповедака 1914—1915“ и збирку песама „По ћуди времена“, од којих је многе превео на француски покојников пријатељ Морис Ростан. На француском језику написао је „Устанак Бокеља 1869“, „Источна криза и будућност балканских Словена“ „Загребачки процес“ и т. д.

Покојника, који је умро у 36. години живота, оплакали су искрено. Нека му је лака земља!

Женскиње, напред! Недељна предавања у Новом Саду, на којима има и декламовања и дечија играња изазивају велико признање.