Жена

| ЕВА 329

очију, дивимо им се, иди осећамо неки непојамни страх у души својој од њих,и увиђамо како је хоризонт наших мисли узан и немоћан да докучимо те тајне и загонетке природе и живота, враћамо се натраг у старе границе несазнавања и настављамо своје лутање као слепац свој пут без слеповође.

Али, отворимо наше духовне очи и тада ће се магла несазнања изгубити испред њих, као што се магла губи испред топлих и светлих зракова сунчаних. Тада ћемо, удубљени у своје мисли, лагано али извесно, зазирно али сигурно, доћи жељној мети сазнању и постанку ствари.

Па и крај свију наших напрезања, наше мисли стају пред једном великом, недокученом и вековима необјашњивом ствари, којом су се милијони и милијарде умова људских бавили и нису јој могли наћи извор, постанак — пред Богом. |

То је та загонетка на чије ће се решење чекати вековима, можда само чекати, да би нам та загонетка постала још већа и нагнала нас да пред њом стојимо неми и задивљени, уверени у своју немоћ, ништавило и пролазност.

Прогрес.

Семе прогреса бачено је давно у несазнања рода људског. А та је земља била тако плодна и толико неискоришћена да је могла дати човечанству сјајну жетву и да му још и данас може давати онога за чим оно чезне и тежи. П

На тој великој њиви човечанства радило је небројно умних великана, чија нам је имена повесница забележила на својим дугим листовима.

Ти велики и сјајни умови увели су нас у врт сазнања, да по њему можемо ведра и насмејана лица корачати и наслађивати своје очи и душу своју лепотом сазнања. |