Жена

330 ЖЕНА

То су били они велики и сјајни умови који су будили успавану способност оних духова људских, који су могли мислити и из душевног мрака лагано изићи на светлост, тек кад су добили своје вође.

И те, једном пробуђене мисли, бујале су и расле брзином светлости и прелазиле су с једнога поколења надруго, јављајући се у све лепшем и прикладнијем руху.

Њима је човек дао и своју форму, и њих не-_ видљиве учинио видљивим — писменим знацима које. је измислио сам и оставио их нараштајима као амај-

лију неку. | Од тада прогрес је добио пун свој значај. Тако је од мале једне реке прогрес човечанства постао читаво море, читав окејан, са свима својим лепотама и ужасима.

Где год је дошао, прогрес је рушио и ништио мрачне мисли, лажна веровања, избијао је као лава из кратера неког вулкана који је хиљадама година спавао сном заборава, па се од једном пробудио да | би показао дивовску снагу и силу своју човечанству _ и све своје лепоте и грозоте.

И ми данас своје умне великане не називамо 60говима, не приносимо им телесне жртве, нити везујемо опстанак свој на земљи за њих. Не дижемо им раскошне храмове, пирамиде, обелиске. Не !

Ми се данас сунчамо на сунцу умних знања великана, а у души и мислима дижемо им олтаре признања и захвалности, и идемо за њима као за својим. Месијом.

Ми данас не знамо за старе богове римске и је линске, али ми сада имамо истинску религију, која нема у себи мистике и безграничног страха, али која. нас је ближе упознала са природом, њеним тајнама и законима, и јаче приближила оној безграничној моћи, провиђењу и истинскоме богу — ми имамо прогрес.