Жена

па Иначе

ЖЕНА 398

слије и понови... Застава! Црвено, плаво, бело! Њена, Српска, светла и чиста, Српска застава! Полако прилази а иза ње је све: црвено, плаво, бело, лепрша се, уздиже, у једној снажној, познатој, укоченој руци, мајка ју је сузом огрејала... на глави блиста шајкача... — Сине!... знала је мајка... то је Слобода, то је свитање!,.. „Боже правде“ — опет пе песма да нас буди и сунце гране да целива оно бледо, напаћено чело и осуши сузе..... Очи јој засветле и усне се саме развуку; брже је нестало и она је корачала смело тим путем пуна младачке снаге. Око ње је било све румено, светло и јасно, а на месту далека свитања блистала су велика, светла слова: Слобода!

Мати.

"Долазак српске војске.) По песми Чика Стезе из „Дечјих Новина“ надопунила и прерадила у дијалог Јулка Божичковић.

Соба србијанска (сељачка). Ма средини поворнице астал покривен Билимом,

а на асталу цвеће, На десној страни позорнице стоји миндерлук, над њим _

икона св. Ђурђа над којом гори кандило. Лево одма до миндерлука је прозор.

На левој страни поворнице стоји мали сандук са трубама платна, покривен

ћилимом, и у дну позорнице «лупа покривена ћилимом. Између сандучета

и клупе стоје врата. — Србијанка, жена око 30 година у народном оделу

седи код астала и преде, а дете од 8 година стоји код отвореног прозора. —

Након неколико речи девојчициних чује се у даљини добош час јаче, час слабије које траје за цело време игре.

Девојчица: Гле барјаци, мајко, од везене свиле; Ево српска војска враћа се из рата. (Мати прштрчи прозору.) Кажеш, где су битке понајжешће биле, Остоје за увек наш премили тата.

Пао је ко јунак без страха и мане. Зар мораде њега баш да нађе танер