Жена

394 ЖЕНА

Мати: Драго чедо моје, јест, војска се враћа: И нас сузе туге и радости гуше. А тата је осто где и многа браћа Ал они су своје послали нам душе. ...Чуј где ветар шуми кроз багрема грање. То је кћери њиних душа шапутање.

Девојчица:

А шта шапћу душе» — Да ли тата жали, Што сад није с нама, ко што некад беше>2 (Зачује се шруба у даљини.)

Мати:

— Не, чедо, јер они јуначки су пали, А мачеви њини славу нам донеше. Шљемови су њини блештали у сјају, И зрак им је пад'о чак на наша гнезда Паговештајући младом нараштају

Дане пуне сунца, ноћи пуне звезда...

Девојчица:

Што! Зар, мајко, сад је већ слобода дошла О којој си толко говорила >

Мати:

Јесте, чедо драго, војска ова храбра Слободе нам врата широм отворила ! (У даљини чује се труба.)

Девојчица:

_ Зар ови војници што сада долазе, Зар су они нама слободу донели >

Мати:

Јест! Ти људи врли, ти ратници храбри И они што су пали... Запамти то, кћери.