Жена

1"

баба (очева мати) отишла је била до манастира. Тамо је имала рођеног брата, калуђера. Сви су га сматрали за великог учевњака. Није ником казала, зашто је тамо отишла, али ми мати рече, кад сам ја зато питао, да мора бити, да је отишла до брата, да донесе лек од ове несрећне и опаке напасти.

Баба се у вече вратила. Шта јој ј брат казао није хтела да прича. У вече је одмах окадила тамњаном кућу и све одаје. Казала нам је да обућу сви изнесемо у другу одају. Кад смо ми већ полегали, заповедила је мојој мајки и стрини. да судове оперу и да изнесу на поље непотребно посуђе. Још је казала, ла се од сада редовно у врелој води испирају и наћве. Сама је нашла један велики разбивени ћуп, па јеу њега сипала креча, метнула га пред кућом и казала нам, да само ту ноћу свршавамо нужду.

У јутру смо сви из куће очистили таване и све стазе око куће. Почишћено је свуда по „дворишту и око зграда. Нужник нисмо имали, али је мој стриц да-

леко од куће ископао једну рупу, у коју је баба че-

сто мећала угашеног креча. У ту су рупу сви свршавали нужду. Кад је се до пола напунила баба је опет метала креч, а стриц је закопавао и другу копао. Свој деци баба је најстрожије заповедила, да од сада нико не сме да једе некуване крушке и јабуке. Сваке суботе купаљи смо се сви у млакој води Исто

тако баба је запретила, да од сад не сме нико да једе

печени кукуруз. Она је све сад кувала, па нам је да-

вала те смо јели увек после јела. Ми смо се тада били уплашили од ове напасти, па смо сви слушали бабу, и ако је други пут не би много за којешта послушали. Редарама је бака заповедила да пеку добро леба и да не мечу паприку у јела. Пре јела и после јела дужан је био сваки да опере руке сапуном. У кући тада нико није смео да крочи бос. Преоблачали смо се сваки трећи дан у чисто рухо. Баба је казала људима да не "ваља да се, за време ове редње, пије ракија. М они су је послушали. За воду нам је било најгоре. Дотле смо узимали воду за пиће са нашега бунара, али баба и то закрати. Због тога смо доносили воду чак са једне чесме, која је биласмнбго., далеко од наше куће. Ес.

У:

Ра,

Ив