Жена

к

си знам... Бога ми, и ја сам се забавила доле у чаршији... Да знаш како учитељ хвали Сенадина!“ „Седи и ти, нано, да ручамо заједно,“ рече Огњен ломећи и њој парче погачице. „Нека, сине! Ручаћу ја код куће. Душанка ме чека“, одговори Миона стојећи и као дворећи сина. „Ти мислиш, и ја сам уморна.“

Нисам Огњене! Могу ја ваздан стојати синко!.. Ама узми! Нека отићи ћеш. Не мораш ти све данас узорати. Е гле ти њега! Баш оре као маторац! Каже мени Душанка...

А ја мислим-шали се, враг један! И опет јој сузе ударише. Она их брише рукама и смеје се.

Огњен се чисто збунио. Неки пламен ударио му у лице Заусти да рекне нешто, па баш не уме. Миона га опет нуди. Поче да ћерета с њиме као дете... Све стојећи. Рече како ће чувати пре ни с те њиве-само за благе дане. „Само ако добро роди,“ рече Огњен, „знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајслабија. Жито се готово свакад изглавнича“. „О, родиће, сине! Мора родити! Та оваке земље нема ниу Морави! Овде никад није било ни главнице ни љуља. Виде-

ћеш ти како ће ту бити добра пшеница“. Огњен поруча, па се диже, те прихвати опет рало, и

ошину волове. Миона стоји и гледа сина како као петлић опскакује теглећи за ручицу и навијајући ралом час на једну, час на другу страну. Рад је тежак, а детиња рука још нејачка. Неколико пута Миона хтеде да притрчи и да му помогне... али нешто не смеде. Ни сама не зна зашто. Прибра торбицу, па пође полако кући. Освртала се небројено пута и гледала Огњена. Видела је кад је узоро чак и трећу бразду! ·

Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се — и смеје јој се. Не зна ни сама зашто.. Мало, па тек прозбори онако сама: „Та ред је једном да и мене Бог обрадује!..

И зар ја нисам срећна» Ко то кажер.. Те како сам срећна! Море, имам ја сина. Имам домаћина, хеј!... Неће мени | више пословати туђе руке... А ја!... Нема нико оваког детића... Ево га оре!.. Не може боље ни Јеленко!... Момак је то!.. Још годину две па ћу га женити — ако Бог да! О, та и моја ће кућа пропевати!

Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад кад се вратила с њиве иза лаза..... Дошла је кући

певајући неку веселу песмицу. Е Ј. В.