Жене правници и наше правосуђе

8

нормирано и узакоњено, буде израз општег, народног схватања о положају жене у друштву. Наше право, и ако у главноме реципирано, неоспорно, да је у тренутку свога постанка, модифицирано и саображено, значило манифестацију правне свести народа. И та правна свест народа, у колико је реч о учешћу жене у државном животу, остала је и данас савршено иста и непромењена. Наше ново тезр. реформирано право остаје према томе у томе питању исто тако непромењено. Јер, ако би то ново право схватило ствар другојачије, обрнуто овоме данас, онда би смо били у присуству једног неслагања између права, с једне, и убеђења оних чије је оно право, с друге стране, а самим тим онда нисмо у присуству права као таквог.

човека на штету жене, опет то не може да буде основ за тражење модифицирања тога права у смислу потпуног изједначења жене са човеком. Јер такво једно тражење је немогуће и илу„зорно. То је нешто што уопште не може да се тражи, него што има да дође спонтано, само од себе, као резултат једног новог схватања, које тада безусловно мора да нађе свога израза у праву. У овоме тренутку, међутим, то је тако далеко од тога.

Ми можемо да кажемо да су наши закони у неким деловима својим, данас преживели; да су се многе ствари, нормиране у времену када су ти закони постали, данас измениле и да је следствено потребно мењати и такве законе. То не спори нико. Случај на пр. са изједначењем мушке и женске деце при интестатском наслеђивању. Пуних осам деценија и сувише довољно показале су потребу једне правичности у том погледу. И то ће се, неоспорно, и учинити. Нови грађански законик сигурно неће правити разлику између мушке и женске деце у таквој ситугцији. И још читав наз ствари, поред ове, које ће нови закони у смислу данашњице регулисати. У колико је, међутим, реч о жени, као таквој, све те исправке, измене и доп не, у колико за њима буде потребе, могу да се крећу само у области приватнога права. А у области јавнога права њен положај остаје непромењен.