Жене правници и наше правосуђе

10 А

трговкиња ; морало би, најзад, да буде могуће да при саставу избраних судова поред људи (55 433.—448. Грађ. Суд. Пост.) биране судије буду исто тако жене. Очевидно, да је све то немогуће, немогуће баш и онда када би се на супрот овим прописима, покушали да донесу нови који би то допуштали. Један такав закон о пороти, на пример, не би никада могао да буде примљен, а никада ни једна жена у народу не би доживела да буде избрани судија, па чак ни онда када би парничари били жене.

Историска улога жене у нашем народу у главноме изједначује са са овом коју она и данас има. То је однос слабијег према јачем, однос млађег према старијем. Цео систем друштвеног уређења код нас почива на томе. Следствено, жена као таква никада није имала власти. То је била природна последица њеног таквог односа према човеку, која се подједнако манифестовала и у породици и у друштву гезр. држави. Данас, ситуација у томе погледу је иста; схватање народа у томе питању није се изменило: жена је, као таква, још увек и само жена.

Али независно од свега тога, ненормално и проблематично послератно доба створило је код нас у овоме погледу један опасан преседан, чињеницом да жене данас заједно са људима изричу правду. То може мало чудно да звучи, и може да се истакне приговор, како се оне, у колико их данас има по судовима, налазе само у својству 2исара, чија функција, опет, није судећа него само помоћна. Али би такав приговор био лишен основа. Пре