Жене правници и наше правосуђе

У низу новина које су у нашем јавном животу створене после рата, од којих су неке створене на тај начин што је се тако хтело, а друге опет тиме што се о томе није мислило па се дошло пред свршену ствар која се после због тога, у већини случајева, морала и да трпи, долази и необична новина која је предмет ових редова.

А она је дошла на један необичан и занимљив начин. Услед тешког социалног живота који је настао после и услед рата, с једне, и нагло а негативно измењених погледа на живот уопште, с друге стране, помогнуто уз то недостатком стручних школа, код нас је после рата несразмерно и нагло порастао број женскиња које је по завршеној гимназији отишло на универзитет. То је био случај са свима факултетима и, разуме се, да онда ни правни факултет, који до рата није знао за то, није био поштеђен тога. Шта више за разлику од осталих, он се издвојио на неки начин, јер појава женскиња на њему било је нешто ново, ново у првом реду за њих саме, а самим тим онда и врло привлачно за њих и, разуме се, са сваком новом школском годином факултет је бележио све већи број ових снага. Међутим, на ово се није онда мислило, као што се, изгледа, ни данас не мисли.

А ствари су се развијале. Од тога броја женских слушалаца на правноме факултету један је