Жене правници и наше правосуђе

5

собност за њега, А тога код њих, за посао у питању, апсолутно нема.

Са своје стране, ми женскињу, као таквом, не поричемо ни могућу културу, ни знање, ни интелигенцију уопште, ни читав низ других различитих. способности, можда по неки пут чак и извесна преимућства над људима у извесним акцијама и пословима. То је, уосталом, друго и потпуно одвојено. Али, када је реч о њима као правницима, онда ми у њима савршено и апсолутно негирамо

· сваку способност за здраво, логичко и објективно

правничко схватање. Оне њу немају, а колико је то тачно знају само они који су их видели и осетили на послу у суду. Све ствари оне ту раде ме- . ханички, без неопходног улажења у ствар, јер за то нису у стању, без правничког осећања, јер фа- · култет то није могао да им да, без икакве друге сем, можда, техничке способности. У осталом, ми можемо, када је реч о њима, да будемо у присуству њиховог огромног знања правних ствари, знања и де Јесе Гепепда и де1есе1аа (што, разуме се, није случај), али све то није разлог да се зато верује и у њихову способност као правника. Оне њу немају, а без ње нису правници. Јер, изузимајући једно извесно познавање основних правних принципа и једну гомилу на памет научених прописа позитивнога права (оно што је, уосталом, приступачно и лаику), оне имају онолико исто правничких способности колико то имају и они којима то није струка. Зато њих назвати правницима само. због тога што имају диплому правног факултета