Женски покрет

Изрично је казано да је жена за живота свога мужа малолетна и да за то без његова одобрења не може ништа да ради. Али шта је онда, ако је муж напустио жену па отишао у свет, ако је осуђен, ако је проглашен за лудог, за распикућу, ако муж просто из пакости неће да одобри својој жени да она учини са својим имањем оно, што би јој било корисно. За то нема наређења, жени су везане руке, јер закон каже да је малолетна догод јој је муж жив. Жена нема права да се парничи без одобрења мужевљева, да тргује, да изда или прими меницу. Жена нема права ни да купи, ни да прода, ни да да поклон, ни поклон да прими без мужевљева одобрења. Чак кад је жена одређена за старатеља своме мужу, који је умно обо лео, кад је у питању њено имање, она не може да се парничи ни да га отуђује и то само за то што има мужа, који је, додуше, несвестан и коме је она старалац, али који је жив. Као мужевљев старалац она може да се парничи за њега, али за себе не. Кад су њена права у питању она не ради као старалац већ као удата жена. Када се муж осуди на робију и заточење, он не може својим имањем управљати док казну не издржи. Међутим, он мора да даје одобрење својој жени. Она не може ништа са својим имањем да ради док јој муж не одобри и ако он нема грађанске части. Узмимо и овај случај. Кад се малолетник ожени по дозволи старатељског судије, сматра се да је оглашен за пунолетна по § 131. о старатељству и он добија мужевску вдаст, али по § 141. истог закона има да му се постави старалац, који ће његовим имањем управљати. Његова жена, било да је малолетна или пунолетна, долази под власт мужевљеву и како је муж малолетан, онда се мужевљев старалац и о њој брине. Рецимо да се једна девојка од 24 године без

родитеља, која је својим имањем управљала самостално три године, уда за младића од 17 год., како се то често у нашем народу дешава, она је удајом изгубила право да управља својим имањем, а то се право не преноси ни на мужа већ на његовог стараоца још за четири године. Из свега овога може да се види у каквом је страховитом положају пред законом удата жена у погледу располагања својим имањем. Уверена сам да кад би многи роди« тељи били свесни колико њихова удата кћи нема права по закону да располаже својим имањем, да би са мање и воље и пожртвовања одвајали од својих уста залог по залог да јој имање стеку. Како у састав наше уједињене државе улазе покрајине чији закони дају извесна права жени, како у погледу располагања њеним имањем тако и у погледу наслеђа о чему ће у идућем броју бити говора то је брза измена у грађанском закону код нас у корист жене неопходна и она мора доћи. Досадање је стање застарело, преживило, најзад, његову промену и правда захтева.

Лепосава Максимовић Петковићка.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Милица Јанковић. Пре среће. Загреб, 1918. године Издање „Књижевног Југа. “

Велики европски рат покосио је нештедимице многе наше признате књижевне раднике. Оно мало добрих што га је преживело као да је занемело од ужаса, и њихово перо пресахнуло је. Неким случајем, или, управо, по злом удесу да у рату страдају људи више но жене, после овог слома остале су данас, као наши најбољи приповедачи и романсјери две жене; Г-ђа Исидора Секулић-Стремницка и Г-ца Милица Јанковић. И док се Г-ђа Секулић-Стремницка, оштрином свога цртежа, сигурношћу свога потеза и хладном анализом људске душе не може разликовати од својих колега — писаца, дотле начин писања Г-це М. Јанковић јесте сасвим различит, пун топлине и нежности, чисто женски начин писања. Као прва књига ове списатељице, „Исповести," као њене многобројне приповетке растурене по разним часописима, и ова књига слика нам у првом реду ми-

Бр. 1.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 15.