Женски покрет

сли, осећања, поглед на свет једне изузетне, идеалистичне, изванредно нежне жене Милице Јанковић. Јер, и ако је ова књига по своме облику, по својој замисли роман, она је чисто субјективна. Све личности раде и живе онако како би радиле кад би им давала упутства једна племенита саветодавка сама спаситељица. И зато ту нећете наћи живот насликан онакав какав јесте, него онакав, какав би требало да буде. Не треба помислити да је то једна од оних књига à la Марлит, „за младе девојке“, с лажном психологијом, с невероватном фабулом, где је све удешено тако да заплет, који проистиче од злих душа, дође најзад до срећног расплета доносећи награду невиним и добрим. У овој књизи нема злих душа. У њој су сви људи добри, али је судба таква да добри људи морају да трпе. И зато овде све се повија у болу и патњи; само, те патње уздижу човека, чине га бољим и достојнијим, и читалац, неотице, сам себи сугерише мисао : да треба патити, јер Провиђење тако налаже, јер тако треба да буде. И после свега тога, остаје један утисак, дубок, неизгладив; да је и патња добра кад је за добро других. Јунакиња романа, Јела, млада девојка која можда није лепа, али која „има душу на лицу, а та је душа лепа", заволела је свог пријатеља из детињства кад се овај „добар и мио“ вратио са својих студија. И Никола воли Јелу, али он више није слободан; он је раније верио девојку, „милу и нежну“, која њега воли. И док би, у свима реалистичким романима, као и у животу, јунак покварио веридбу кад би сазнао за праву љубав, он то овде не чини, јер му дужност друго налаже. Борба, та борба која се не исказује, али, види само по бледилу лица, по недовушеним реченицама, по наглости покрета који се заустављају на по пута, није мање лепо и истински описана. Нарочито туговање Јелино после женидбе Николине носи одблесак једне узбудљиве лирике. И десило се све онако као што је требало да буде. Док свака друга девојка не би никад опростила што јој је љубав насилно скрхана,Јела, надахнута племенитом душом саме списатељице, то чини. И када се њих двоје сретну поново после

неколико година, они имају једно за друго само пријатељство и поштовање. Јела, за своју доброту, награђена је, јер, после подужег чекања, она стиче мужа достојнијег од Николе, који ће је боље разумети и бити јој ближи, јер ће тек сад моћи „ићи напред, пењати се с оним кога воли, пењати се по путу који води између земље и неба“. Као што се види, историја је проста, али оно што није просто, што није свакидашње, оно што је врло лепо јесте местимична анализа девојачке душе. На пример, кад млада девојчица назре тајну живота после прочитане, „Крајцерове сонате", она, жестоко пати, и цела њена унутарашња борба оцртана је фино, до најмањих танчина, од прилике онако деликатно као душевна криза Магина у „Воденица на Флоси". Исто тако брижљиво и деликатно је израђено споро и уздржљиво зближавање у. браку двоје младих који осећају да ће једно другом бити све. Остале личности у роману остају све у позадини. Почев од оних умиљатих портрета деце у кући Јелиног брата, израђених, ипак, прилично сумарно, и остале личности су слабо индивидуалисане. Оне су све, наравно добре: нигде каква зла, нигде рђаве намере: ако и причине коме бола, увек је нехотице. Најбоље од свих израђен је Јелин „чика“, чије филозофско схватање и племенитост даје нарочитог чара овој тако особито привлачној књизи, Данас се од романа тражи, на првом месту, да је реалистичан. Роман треба да је одблесак живота, каже се, и зато су романи, тиме што су постигли свој циљ, тако чемерни, тако депримирајући, да у њима, често, не налазимо више насладе него само очајање. И зато читаоци, кад после „Госпође Бовари“ или „Једног Живота“, зажеле мало утехе и мира, нека узму у руке ову лепу књигу, и ја их уверавам да ће имати исто осећање као кад из загушљиве и прљаве вароши изиђу на светле и ведре висине. И свако од њих ће онда увидети да се мора, да би се стигло до потпуне среће, бити тако смеран, нежан и удружљив као што су личности у роману „Пре среће."

Паулина Лебл-Албала.

I Страна 16

Власник за Друштво П. Ж. 3. П. ' Милица Дедијср, Краља Мплутина ул, бр. 27.

ЖБНСКИ ПОКРЕТ

Одговорни Ууредник: Петар Р. Милосављевић, Курсулина ул. бр. 30.

Бр. 1.