Женски покрет

једнички стекли и у којој су видели да су једно другом дорасли. И велпкп Србин уздићи le своју жену до себе и показаће да уме да цени и њен рад и-њена права, и изједначиће је са собом п пред законом као што оу изједначени пред Богом.

Лепосава Маисимовић-Петковићка

ЈЕДНА НЕПРАВДА Додатци на скупоћу женама државним чиновницима

Цео свет ропће да је данас, услед прекомерне скупоће, претешко живети. Цео свет зна да је живот данас најтежи државним чиновницима. Док су сви приређивачи, почев од сељака и радника, па до трговца. своје приходе удесетостручили према предратним приходима, дотле је држава својим чиновницима уредила привремени додатак на скупоћу, од 10, 16 и 20 дин. дневно, што једва представља два до три пута износ према њиховом предратном приходу. Како они излазе с тим на крај, како кубуре. оскудевају, задужују се, то цео свет зна. При свем том, чиновници, сматрајући себе за најсвесније грађане ове државе, ради опстанка њеног, раде овој посао и ћуте, док други лако живе и гласно негодују. Али, има једна неправда преко које се не може ћутке прећи. Тим пре што та неправда погађа у првом реду жену, њен рад управо, наша дужност је да је обелоданимо. Наиме, по законској одредби, жена државни чиновник чији јe муж такође државни чиновник прима само половину додатка за скупоћу. И ево логике која је руководила државу за доношење те одредбе. Чиновник који прима свој додатак на скупоћу, коме се његова предратна плата повећала два до три пута данас кад је, на пример, само хлебу повећана цена за деветнаест пута, а да не говоримо о осталим намирницама ни о оделу, чиновник са својим бедним додатком има и сувише, тако да тиме може прехранити и своју жену, те се зато њој полови додатак који јој као раднику припада. И на тај начин видимо да један радник женског пола, који ради исто толико као и њен колега мушкарац, а често приљ жније и савесније, прима за половину мање прихода од њега, ма да има исте потребе за живот зато што је случајем, њен муж та славно ситуирана личност државнн чиновник. Од каквих фаталних последица јесте то за породични живот сви знамо. И уместо да држава притекне у помоћ свом снагом због данашњпх прилика тако усколебаној породици, уместо да се заузме за удату жену и

да joj чак ако je ова мати отвори извесна олакшања у послу на прнмер, да joj смањи број часова рада — она њој за исти посао што га врши њен друг у раду даје упола мању зараду. А да би нелогичност била потпуна, ево даље одредбе, Ако жена државни чиновник јесте удата жена за човека слободне професије, на пример за адвоката, трговца, или ма ког другог богаташа, она добија своју целу дневницу. Једино положај државног чиновника сматра се тако обезбеђен и сјајан да се његовој жени може преполовити приход. Да је ова одредба уперена очито против жена види се по томе што се дневница смањује једном од два чиновника који су чланови исте породице само у случају ако су то муж и жена. Међутим, ако отац државни чиновник има два до три одрасла сина такође чиновника. u ако су они нежењени и живе сви под истим кровом, то јест у истој породици, сваки од њих добија свој додатак. Ми ни у ком случају писмо зато да се и на ове примени горња законска одредба, јер би то значило да препоручујемо неправду против које се боримо, ади држимо да се награде за рад морају подједнако делити свима запосленима, па ма каквог пола они били, па ма у каквим родбинским, везама стајали они међу собом. Једна демократска држава, којој је циљ да обезбеди и задовољи све своје суграђане, мора бити једнака према свима. И зато ми тражимо од надлежних да што скорије повуку ову очито неправедну уредбу, којом је погођен велики број жена чиновника. Све досадашње представке ових њиним претпостављенима остаде су неуслишане. Мн се надамо да ће овај глас, преко органа „Друштва за Просвећивање Жена и Заштиту њиних Права“ имати дејства и кренути надлежне да учине оно што им је дужност. Јер није ни вешто, ни мудро стварати незадовољнике.

л. А.

ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА ЗА ПРОСВЕЋИВАЊЕ ЖЕНЕ И ЗАШТИТУ ЊЕНИХ ПРАВА

Почета са доста буре, а завршена са прилично повољним резултатом, ова прва Скупштина друштвена означава једну значајну етапу у развитку друштвеног рада. Када је пре године дана отпочело развијање овога друштва, правац рада могао се тек назирати у нејасним

Страна 14

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 2