Женски покрет

Испитајмо историју сваке такве несрећнице до деветнаест година, проверимо та факта и износимо их јавно. Колики ћe број оних „на положајима", цењних и уважених, задрхтати од помисли да ће у тим редовима бити откривена и њихова имена. Ето, то треба да буде дужност многих жена које безбрижно и спокојно проводе свој живот, да се осврну на ту несрећну децу која невино страдају од дванаесте до петнаесте године. Спасавајући њих оне he често пута спасавати и свој мир и срећу своје деце. Нама женама не сме да остане равнодушно хоће ли годишње хиљадама те невине деце да постају жртве нечистих нагона и xoћe ли ти људи без гриже савести, без свести о своме злочину мирно да напредују у својој каријери. Наша је дужност да се заинтересујемо за судбу тих девојака и да приступимо већ једном спровођењу једног морала за и жене. Ми не смемо допуштаги да за једно исто делб дете од дванаест до деветнаест година, без родитеља и заштите, буде прогоњено, жигосано и осуђено, а човек зрео и свестан уважаван и цењен. Приђимо тим девојкама. Наћи ћемо да је врло често сачувано много доброг срца у свима. Оне саме себе сматрају за нешто најниже и покорно се склањају с пута. Оне се завлаче у тамне, ниске мемличаве станове на периферији, Њихови одговори, покрети, држање на дневној светлости живе улице застрашени су, скоро подивљали. Оне су покорне и често врло вредне раднице само кад се упосле. Већина њих је заражена, или била заражена. Заразили су их једни људи, да би оне заразиле друге, који се као заражени жене и оснивају породице, воде трговину и богате се, стичу положаје и уживају најбољи углед у друштву, док су ,оне прогнане, провлаче се кроз апсане. Доцније су подвргнуте најстрожим пре-

гледима и понижењима свих врста, која отврдну и оно мало срца што остане и униште оно мало стида, што би се још дало сачувати. И при свем том се још каже: „Ово питање не треба и није да решава и расправља жена“. У име свих оних хиљада и хиљада пропалих, понижених и избачених жена које тако често несвесно постају најстрашније место блата, заразе и гнушања, има да се дигне свака свесна жена, свака мајка и свака будућа мајка, чија је дужност да се обавести, упозна, заинтересује и дигне свој глас и протест у лице целог друштва. Људи су досад тражили с правом беспрекорну невиност од свију жена, и жена је као из страха чувала ту невиност не питајући ни за шта. Право је да најзад и жена затражи у замену такву исту невиност од људи па да тако уђе у ту најтежу, најболнију и најкомликованију социјалну борбу и као жена и као мајка. Проповедајмо на сваком месту и у сваком часу једнак морал за људе и жене.

Д. Игњачевић.

НОВИ ИДЕАЛИ

II Кад се основни појмови о човеку и раду измене, онда he многе друге идеје саме од себе морати пасти. Ако се цела Земља схвати као једна велика радна задруга, онда се ни борба за опстанак не може више сматрати као позитиван фактор живота. Тај позитиван фактор живота може бити само рад, којим се ствара и одржава, а не ,борба, којом се руши и ништи. Она може постојати у животу само као један негативан фактор, који интервенише кад ваља нешто старо срушити или штетно удаљити. Радећи за земљу и живећи од ње, ми је не смемо ни пустошити ни ништити, јер би тиме ништили резултате свога рада и извор своје снаге. Место да се с њом

Страна 6

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 3