Женски покрет

али и доживљавали радости довољне да испуне читав век људски. Према овим великим херојима, пред којима се хоризонат сваки час мрачио и светлео, колико су у својој несрећи већи и трагичнији они, који у току векова, рађаху се и мреху, у вечној моћи без и једног зрачка наде да ћe дочекати, да њима буде боље. И њихова величина је баш у тој вери, коју они нису имали, у себе и своју генерацију, али су веровали да he једном, кроз један, два, три, икс векова доћи други људи, који he бити боље cpeћe од њих и којима ће бити дано да остваре и доживе оно, на шта они нису ни смели ни могли помишљати. И ти тихи рабогници, били су бескрајно велики у својој борби, борећи се не за себе, да својој генерацији остваре немогуће, Beh примивши мирну, пасивну борбу, да очувају нацију и свежу традицију једној генерацији, која ћe једном, ко зна кад, доћи и која ћe моћи да оствари оно, на шта они нису смели ни да помишљају. У овој мучној и великој борби, рад српске жене био је већи, од рада њених људи. Без њеног моћног учешћа, рад човека не би имао апсолутно никаква успеха. Узалуд би слеп.ц гуслар ишао од једне манастирске славе другој и певао о царству српском и његовим великанима, да Српкиња није продужила рађати и даље Српчиће, који he гуслара хтети да слушају. Још свима нам је, па и најмлађој нашој генерацији у свести јасно какав је био живот српске жене у Старој Србији и Маћедонији до 1912 године. Није потребно набрајати овде њихова мучеништва и ако је Турска царевина већ била ослабљена и на издисају и ако су већ постајале две слободне српске краљевине, које су се и званично и незванично старале о својим несрећним сународницима и ако су и европске велике силе, макар и пристојности ради, показивале некакву бригу за наш јадан живог под Турском.

Знамо сви, да је вековима па све до последњих дана, удовиштво стално пратило српску жену. Највећи део живота живела је сама, окружена својом децом, одржавајући на својим леђима целу породицу. Најчешће удовичко дете, није ни познала честито свога оца, који је убијен био где год на путу или свршио у некој тамници. Од рана детињства гледала је све муке мајчине да одржи породицу. Одрасте и удаје се и таман помосли да су бољи дани дошли, долази и на њу ред, остаје сама, отпочиње пoнoвo мучна животна борба и понавља се живот њене мајке, бабе, прабабе. Стално вековно удовиштво. Па и тако несрећна, остављена себи самој, не капитулира никад пред освајачем, коме се допада, крај кога би живот могао бити бољи и срећнији, и ако непросвећена, она не пада ни морално ни национално. Пасивни отпор и тврдоглаво уклањање испред освајача и ње и деце јој, сачињава цео њен живот. Турчин може да убије, да ухапси, отме, упали, али не може да ступи у сродство не може да постане пријатељ, јер се врата српске куће не отварају пред њим, У току пет векова заједничког живота, српска жена умела је да избегне сваки контакт с Турчином и на тај начин извршила је свој историски задатак ; сачувала је српску расу у свој својој чистоти. Делфа Ив. Иванића.

ЛЕКАРИ И ПРОСВЕЋИВАЊЕ ЖЕНА

Ни у једном времену људи нису могли живети без вере. Данас је на помолу једна нова вера; у човека, човечанство. Мишљење да су европљани истрошени културом, демантовано је силном, непознатом енергијом код свију зараћених народа. Верује се да ћe се та енергија моћи употребити на препорођај друштва, на улепшавање живота. Да се сарађује на остварењу идеалног будућег друштва, да се дође до једин-

Број 4. и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 23.