Женски покрет

ства сила за ту цељ потребни су пре свега здрави људи. И ако је данас живот много тежи нeгo пре рата, осетила се ипак силна воља за радом и потреба здравља. Народ се у масама почиње обраћати лекарима: сељанке исто као варошанке. Никада се то код нашега света није боље видело него за време окупације. И ако је живот био толико тежак да би се раније пожелела смрт, онда, ваљда, што се у ваздуху осећало да ћe се догодити нешто неочекивано, велико, сјајно, нико није хтео да умре. Зато је у то доба мрака, незнања, крви и мржње светлела као једна мала оаза знања, хуманости науке и вештине аустриска болница у Нишу под управом др. Ројића, Хрвата. Жене из целе моравске области долазиле су у ту тужну кућу, као у цркву. И онда се јасно видело, како је истина што су неки лекари, пријатељи човечанства, говорили да у данашње време болнице могу да замене цркве, јер је у њима олтар хуманости и знања, те искре божанске моћи. Болесници чим прекораче праг болнице не припадају више овоме свету заблуде, сукоба, себичности нетрпељивости, већ Богу и науци, У болници др. Ројића, у времену страшне мржње између Бугара, Срба Немаца и Аустријанаца владала је топлина која је ван ње, у вароши, била непозната. На носилима са бригом и нежношћу носили су свирепи Бугари, болничари, највеће српске шовинисткиње, са истинском свесрдношћу лечили су аустриски и немачки медецинари српске комите, са ретком преданошћу неговале су аустриске жене српску децу,српску пашчад како би их на улици звали. Чистоћа, ред, нега, брига, некористољубље у болници још јаче су одударали према оним страхотама на улици. Наука је та која људе изводи на прави пут, а оно осећање према немоћи и

патњама свију нас има да нас упути тим путем. И зато у најтежим нашим данима свака и најобразованија и најпростија жена, патриоткиња, шовинисткиња, улазила је у ту болницу, ту кућу спаса, то место измирења човека са човеком и нације са нацијом, побожно, пуна утехе и вере. Са таквих се места црпе нада на светски мир. Ето шта је могла да учини једна мисија, непријатељска мисија, усред најстрашнијег рата и разбукталих страсти. Колики је тек хумани и културни утицај болница у мирно доба! А о моћном упливу лекара на појединце не треба говорити пацијентима, већ би требало скретати пажњу самим лекарима, јер они можда и нису свесни колику силу у себи носе; баш и ако не би имали велике личне вредности, са примањем лекарске дипломе једном за свагда њима као да стоји написано на челу; спасилац од бола и смрти. Оно што су некад биле исповедаонице у цркви, то су данас лекарске собе за преглед болесника; оне су сваког дана сведоци понеке трагедије душе. Лекари који своју улогу схвате само као трговци или научници, а не и као спасиоци душе својих пацијената, чине један велики грех према себи самима и болесницима. Колики је тек утицај жена лекара?! Оне су те које нежним женским срцем, урођеним некористољубљем, лече исто толико колико и знањем. Отуда је и разумљива она без резерве искреност жена према лекарима женама. Што тек све могу да учине преко школа за здравље нације, нарочито нашега подмлатка слабих нерава и изопаченог схватања живота школски лекари! Кад би се негде у страном свету рекло да у женским школама долази на 700 ученица један школски лекар, да се у школама не предаје хигијена, да се глас школских лекара који одлучно устају против страховитих програма без физичког васпитања, влажних, мрачних тесних

Страна 24,

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Bpoj 4. и 5