Женски покрет

учионица, форсираног рада код ученица, поломљених, ниских, неудобних клупа, да се глас велимо њихов не слуша, да се реферати њихови на крају школске године где оне категорички захтевају да је боље затворити овакве школе но допустити да деца на часовима падају у несвесг, не читају; да, у томе страном свету где се на здравље обраћа највећа пажња, где лекари воде прву реч у школи, изгледало би толико монструозно, да би први наши савезници Французи заиста у незнању устали у одбрану нашу и писали како то све није истина, како то наши непријатељи износе, јер им слава наша не да мирно да спавају. Кад би се уз то додало да је школски лекар уженским школама плаћен 100 динара месечно, и да ипак врши своју дужност предано и савесно, онда би сви потражили рецепте од наших мудрих државника, да виде на који начин то жене у Србији пристају да раде за школску малу награду. Према ономе шта све може да учини једна жена лекар долазећи сваког дана у додир са седам стотина ученица, уз то преко њих одржавајући везу са седам стотина матера њихових, требало би одмах од школског лекара тражити да се сав посветим школи и деци, да у saponin праксу не врши, али му за то дали толику плату колика је највећа пракса једног варошког лекара. Да ће се једном код нас схватити правилно улога лекара жене за здравље деце и целога народа, за културни њихов утицај на средину, за просвећивање друштва уопште, дала нам је највеће наде на скупштини у Загребу Др. Маша Живановић из Сарајева која је са својим колегиницама у Друштву за Просвећивање Жене развила највећу акцију чији ћe се резултати у најкраћем времену морати видети.

М. Петровић.

ПОЈАВА МУСЛИМАНКЕ* међу сестрама Југословенкама

На конгресу жена из целе Југославије, одржаном у Загребу 1-ог јула о. г. учеснице његове биле су угодно изненађене када су сазнале да се међу њима први пут појавила и једна њихова сестра муслиманске вере као делегат женског друштва из Сарајева. Све су хтеле да је виде, све су хтеле да се упознају с њом и да поразговарају. Сви су јој се дивили, многи су први пут видели нашу муслиманку и уживали су у њезином лепом понашању и још лепшем њезином говору. Једна депеша из Сарајева свакако од муслиманске клерикалне беговске странке, јер је иста још на сарајевској станици приредила одвратну хајку за просвећеним муслиманкама које су пошле сестрама својим, упућена је у Загреб за делегаткињом под именом муслиманског женског друштва. Иста је узрујала цео конгрес, јер се депешом прети овој муслиманки да ћe зло проћи кад се врати кући, ако узме учешће у седницама женског конгреса. Цео се конгрес узрујао на ове вести и сви су акламовали ову своју угрожену сестру. Она је конгресу престављена од управе и на њезину појаву, кад се стишао бурни плесак, госпођица Расема Бисић се топло захвалила конгресу на симпатијама за њу и за оне које она ту преставља, a које чекају своје ослобођење од харемског ропства да би и оне могле ступити у редове сестара других вера у нашој отаџбини. Приликом прве појаве наше муслиманке у јавном животу, приликом до-

* Скрећемо пажњу читаоцима нашег листа, a нарочито сестрама муслиманкама, да ћe од сада Женски Покpeт у сваком свом броју говорити о муслиманском женском питању и с тога се обраћамо свима којпма то питање на срцу лежи да нам шаљу своје дописе. Из уредништва.

број 4 и 5

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 25