Женски покрет

ласка куражне госпођице Расеме Бисић на конгрес жене у Загребу, нека ми је слободно да проговорим неколико речи у опште о нашој муслиманки и да у што краћим потезима изнесем тај проблем пред нашу јавност. Има много момената, који су учинили да наша сестра, крв наше крви, ћерка југословенског народа, а које исповеда исламску веру, постоји као посебан тип у нашем друштву, те се разликује од осталих својих сестара других вера и назива се муслиманком или код неупућеног света „Туркињом". Као најглавнији моменти, који су створили тип муслиманке јесу полигамије код муслимана и скривања њихове жене (ношење фереџе) те острањење од јавног живота и послова ван куће. Како је полигамија код муслиманског дела нашег народа готово потпуно ишчезла, остало је скривање муслиманке као главна њезина разлика од других њених сестара. И ако није нигде у Корану наређено да се жена скрива и да се повуче из живота ван куће, него јој се само препоручује да не показује своје дражи, да не би навела кога на грех, ипак су средњевековни народи и источни обичаји уз оваке препоруке учинили, да се муслиманка повукла и сакрила. Верски систем муслимана даје много права жени, чак много више него што и сада имају жене у Србији. Оне су законски материјално осигуране, имају учешћа у наслеђу, док су девојке отац и браћа су дужни да их хране, а кад су удате то мора да чини муж, а не може их овај присилити ни за какав посао недостојан њих нити натерати да раде за мужа. Ислам препоручује женидбу и чини је готово облигаторном, па су пре биле врло ретке уседелице код муслимана. Дакле цео приватни живот муслимана био је по жену добар, где се она могла удаги, где је материјално била осигурана и где је ишла сва могућа права поред једине дужности да је верна мужу. Ово све је чи-

нило да је муслиманка до недавно била задовољна и мирне душе могу рећи, да није баш ни мало завидела својој сестри православне и католичке вере. Како су настала нова времена, изгубила се стара патријархалност, настале нове економске прилике, што је учинило некада лаку удају тежом, а унутарњи кућни мирни живот мало бурнијим и неуреднијим и муслиманка је зажелела промене и почела да очијука за слободом њезине сестре друге вере коју има ван куће. Светски рат у коме су многи мушкарци изгинули, па је и многа муслиманка остала сирота без мужа, брата и оца, учинио је некада њезин мирни живот у кући немогућим и несношљивим. Многа је муслиманка данас препуштена сама себи, без мушке потпоре и некадањи обичај скривања баца је сада управо у очајан положај, Нагло су се прилике развијале и без икакве постепености муслиманка је присиљена да мења живот, а зато нема никакве спреме а има да савлада огромне препреке, од којих је најглавнија неумитна конзервативност маса, што се најбоље види по гope споменутој депеши и претњи једне деле странке. Код наших муслимана и код мушкараца је врло мали постотак писмених, а писмене муслиманке се могу на прсте да изброје. И ако је Мохамед рекао; „Дужност је учити сваком муслиману и свакој муслиманки“ , ипак је код наших муслимана укорењена као нека верска догма, да жена несме да учи. Ова је предрасуда добила чак и законску форму под Аустријом у босанском сабору, где је учињена ограда у доношењу закона о облигатној почетној настави, која је облигатна за све сем за муслиманску женску децу. Нагла потреба за промену живота, крајња неспособност и неумешност му-

* ) Ова карикатура од закона и данас је у Босни у важности и мирно је трпе и даље наши државници и у Београду и у Сарајеву без и мало стида.

Страна 26

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 4 и 5