Женски покрет

природе и мека срца морали су, са истинском сузом у Оку, згрозити се над злочином који је мирнодупшо извршен. И, сасвим природно, и пуно оправдано, проклества падају на чјовека који је био непосреднн злочинац. Онн који умеју да читају физиономију људску, знала су да јв индавидуа у питању од човечаискога имао у себи само овоју људску фигуру, па и та носи визне атавистачке трагове далеких предака човекових. И злочин који је исвршен, ма колико да је згрозио свакога исправног човека, није много изненадио оне који су добро познавали врло цењеног универзитетског професора.

5) Балкан (Мишљење Гђе Марије Селаковић). У драми Стојановићеве има толнко дубине да је несимпатично назвати такву жену егзалтвраном. Несрећан крај Ружице показује њен високи морал. Данашње наше друштво још сматра жену као слабију страну и још је налази недораслу за сва права у животу којима се наслађује и радује муж, а у овом случају где жена подлегне своме осећању, и то само благодарећи мужу, тражи од жене внше силе, да се одупре страсти и осећању. Зашто та слаба жена да буде у моменту јаког и искреног осећања јача од мужа? Каква је та логика? He зна ли друштво до каквих гадних средстава прибегавају људи, да би само задобили наклоност и љубав једне жене? И зар само жена треба да подноси последице узајамног греха? Расуђивати тако јесте и сувуше одважно. Тражнти само од Ружице да одговара пред друштвом за свој грех, и то пред данашњнм друштвом, које у својој средини трпи највећо неваљалце само ако су под маском високог положаја или гомиле злата, не распитујући за извор тих блага, јесте неправедно. Док би она признала свој једини грех, проводила очајан живот, док би њој сва врата остала затворена, херој и саучесник тога греха обилазио би прве београдске салоне и био би кандидат младих девојчвца. Ружица је својум гестом показала, може бити, слабост, али је она ка знила тиме и свога саучесника, а казнила је и данашње друштво.

Напомена. Дневник Руже Стојановић добиди смо када је сав .материјал за овај број био већ. готов и предан у штампу. Зато ћемо да га штампамо у новембарском броју, који излазн одмах после овога.

Ружица Стојановић (1891—1920)

Кад се баци поглед на цео кратак живот покојне Ружице Стојановић, уочавају се, као њене главне црте, типске особине праве јунакиње из какве узбудљиве, дубоко човечанске трагедије. Најпре, она има извесне добре особине у тако високом ступњу да је прави херој у поређењу с другим људима. Потом, она је, поред тих својих изузетних особина, у суштини, у дну душе, прави човек, са слабостима опште човечанским. Најзад, она има своју „трагичну кривицу“, услед које страда и претрпи катастрофу, смрт. Трагедија Ружице Стојановић јесте једна опште човечаиска трагедија: напредне, револуционарне идеје, идеје друштва које ће тек доћи, имају за носиоца једно слабо, крто створење, одгајено у партијархалној средини. Њен проблем, то је проблем „храста који је усађен у мали, танак и ломан суд.“ Погледајмо цео њен живот. Још у основној школи опажала се у тој ситној, бледоликој девојчици нека нарочита црта: необична даровитост и вредноћа у вези с приличном количином славољубља. Њена амбиција била је и оправдана: чега год се латила, постизала је успех, који је далеко премашао резултате рада обичних, просечних њених вршњака. Још у основној школи „прва ученица", она није престала одликовати се својом даровитошћу ни у гимназији. Међутим, тешкоћа у школовању је било. Њен

Број 7.

ЖЕН С К И 11 ОКР Е Т

Страна 3.