Женски покрет

отац, официр, премештан је био из места у место, и Ружа се у сваком месту морала навикавати на нове наставнице, на нове методе рада. To њој, ипак, није сметало да свуд где дође убрзо извојује себи угледно место. Затим, у време кад је она ступала у средњу школу, гимназијска врата била су затворена за женску децу, те је с тешком муком, најпре кроз грађанску школу, па Вишу Женску и потом Учитељску продрла најзад у гиназију, изгубивши целу једну годину, али сва радосна што јој се с гимназијом пружа могућност вишег образовања. И тако је, својом јаком вољом, у пркос свима препрекама, успела шта је хтела. Дошавши из Ниша, где је положила матурски испит, у Београд, уписала се на математичку групу филозофског факултета. Њеном позитивном, егзактном духу највише је одговарала ова позитивна наука, на коју се бацила ватрено. Али у исти мах, пред њом се развијају шири видици. Она осећа да није довољно радити само на свом личном усавршавању, него треба радити и на подизању друштва. Она се уписује у гутемплерску ложу, живо учествује у њеном раду и пропаганди. Ту у ложи, и на универзитету, она долази у додир са својим друговима који, припадајући разним политичким групама, понајвише социјалистичкој, у својим дугим разговорнма претресају уређење целог света, свих његових установа. Сви се слажу да садашњост није добра, да друштвеном уређењу треба дати нове облике, да морал треба пречистити од свега лажног, да старе идоле треба срушити и подићи „понижене и увређене." Ружа, са својом урођеном женском егзалтираношћу, прихвата све те идеје, постаје, као што чине увек жене њин ватренији

поборник но сви људи који их проповедају. Могли сте увек видети њену малу спретну фигуру, обучену врло скромно и озбиљно, како шета по Калимегдану, често сама, с једном мишљу усађеном у њена два дубока мрка ока. Она је примала туђе идеје, али не слепо, но је размишљала о њима. Кад је проговорила, свака реч је била изговорена с убеђењем, и видело се да је до суда дошла после дугог размишљања. Тако су је затекли ратови. Са свом усрдношћу бацила се на негу рањеника. Лекари су се увек хвалили да им је она била најбрижљивија, најнежнија, али и најозбиљнија милосрдна сестра. За време непријатељске окупације, кад је сваки експанзиван живот обустављен, кад су се људи увукли у себе, и Ружица се повукла од света и удубила у свој унутрашњи живот. Када се, смрзнута и растужена на васколики јад, враћала кући с велике пијаце, где је у општинској продавници раздавала млеко грађанству од пет сати ујутру, по зими и жези, она се затварала у своју собу и мислила. За те три дуге године извршило се провирање идеја у њој. За те три године она се сталожила, сазрела. Наше ослобођење затекло је у њој формирану јавну радницу. Много невоља је она опазила, многима је требало помоћи. Она постаје у Београду наставница женске гимназије, али се њена активност не ограннчава само на „службу." Она је једна од оснивача нашег Женског Покрета, Друштва за Просвећивање Жене и Заштиту њених права. Она путује из Београда за Битољ, Сарајево, Љубљану, Загреб, Нови Сад, свуда буди жене својим пламеним речима, свуда их организује у друштва, јер осећа да само свесне, пробуђене и уједињење жене могу подићи друштвени

Страна 4

ЖЕН С К И П.О КР Е Т

Број 7.