Женски покрет

рања. Глас који „удара на нерве" поквариће и најбољи говор. Опасна je навика y говору да ce глас подигне на више тонове услед узбу ђења. Потписана je чула једног великог беседника који je изразио своје дивљење за једну жену говорника што je она стално држала свој глас на истој висини. То не искључује модулацију, a далеко je да произведе монотонију. Слушаоци ce могу придобити y великој мери чаробношћу гласа. Што je више слушалаца, ту толико спорије и јасније треба сваку реч изговарати. Викање промашује ефект. Жаргон и дијалект су опасни, a извештачен изговор или говор кроз нос фатални. На почетак и свршетак говора треба обратити велику пажњу. Неки говорници дају утисак да не знају да отпочну; други, да не смеју или не могу да престану. Не смемо заборавити да слушаоци нису ту да ce вежбају y стрпљивости, него да се убеде, да ce покрену, и ако ce ово постигне, они морају бити задовољни. Завршетак закључака и чак и реченица такође je важан. Сваки закључак мора ce завршити одређено и одсечно. Развученост или увијање издаје слабог говорника. Памћење je можда највећи узрок бојазни и збиља истинска тешкоћа, и то не само за почетнике. Већина можда чак и највећих беседника могу да признају да су имали моћна искуства y томе. Прва опасност je ако ce изгуби континуитет мисли. Може човеку бити непријатно што je заборавио да изнесе оно што je сматрао да je најбоље, али слушаоци остају несвесни тога губитка. Вероватно најпоузданије средство да ce осигура од изневеравања памћења то je навикнути ce y мислима гледати на идућу тачку. Ако ce почне предосећати опасност прекида мисли, мора ce по сваку цену ухватити за неку мисао и застати. За неколико тренутака сигуација ћe ce пo свој прилици поправити. Ова способност гледања унапред може ce постићи само постепено, она ћe ce много потпомоћи сталним вежбањем y самоћи рецитујући гласно један говор са непоколебљивом одлуком да ce осигура идућа тачка без икаквог прекида. Нема ничега рђавог y паузи; напротив, она често има дејства дотле док су слушаоци сасвим сигурни да je она намерна и да није постала ни од прекида мисли ни од страха, и претпостављајући такође да смо ми сами сасвим сигурни како и кад наставити.

cтp. 52

жмв с к и пок Р Е т

бр 11