Женски покрет

Говорници треба да ce вежбају да говоре без прибележака. Један говор који не прибегава чак ни најмањим „невидљивим" цедуљама од највећег je дејства. Али je добро имати неколико кратких подсетника при руци y случају прекида мисли, чији je узрок обично страх или умор. Сазнање да ce има неколико прибележака y резерви, то je чудно дејствујући чувар против овог облика нервозности. Много зависи од способности моћи оценити публику, Ово je донекле магнетично и интуитивно, али ce може y великој мери стећи пажњом и усавршавањем извесног присуства духа. Једна пуна дворница радничког света којему je потребно да има све конкретно, воли ла зна мало о самом говорнику и његовим или њеним искуствима. С друге стране, аугобиографија саопштена образованијим слушаоцима тешко да ће моћи бити цењена. Мало ласкања дејствује мађијски. Паланачка публика постаје одушевљена кад чује да јој ce честита на њеним грађевинама или установама или њеном напретку. Ако треба поменути какве недостатке, боље их je прислонити на неку другу замишљену средину. Сви волимо да критикујемо „друге људе". Да резимирамо. Говорници треба да кажу шта мисле и да мисле шта кажу. Они треба да употребљавају речи које изражавају прави смисао и да никад не буду немарни. Употребљени докази треба да одговарају типу публике којој ce обраћа, a примери и објашњења да буду савремени и где je могуће локални. Храбросг, непосредност и симпатија могу да задобију неочекивани триумф. Напослетку, краткоћа je душа духа који je мудрост. Мудрац каже: „будалин ce глас познаје по множини речи“> Чертдесет до четрдесет и пет минута, то je просечна мера човечје способности слушања. После тога може наступити пресићеност и несварљивост. Слушаоци треба да оставе сто гладни. Ако нам после пуних четрдесет и пет минута кажу ; „Па то je било кратко“, или „Могло би ce слушати целе ноћи", онда можемо бити задовољни. С енглеског превела М. Крстић.

М. С. Далтон.

ђр. ii

ЖЕНСКИ nOKPËT

стp. 53