Женски покрет

Тако н. пр. има једино отац, ма какав он био, искључиву очинску власт над дјецом. Он управља и одлучује о одгоју дјеце, управља посебним иметком њиховим, а матери по закону припада једино право, односно дужност, домаћe његе, као и дужност да послије очеве смрти дјецу издржава (§§ 147,-153.) Код незаконите дјеце нема отац те очинске власти, али гa надомјешта посебни мушки тутор, а мати има да води сву бригу једино око одгоја, односно његе и исхране дјетета. (§§ 166.-171), По законским прописима не могу жене бити тутори ни скрбнице(§§ 192.-281). Један једни практичан примјер показаће вам сву назадност и грдобу ових одредаба. Прије кратког времена роди једна мати у овдашњем Материнском Дому незаконито мушко дијете. Суд по законским прописима именова тутора кога ни мати, а наравно ни дијете никада у животу нијесу ни чули ни видјели, а свакако ни он њих. Мати је долазила већ више пута ради предаје тужбе против богатога незаконитог оца, док тутор за дијете није ни прстом макао. Али закону је удовољено ! Постављена је сасвим индиферентна страна особа за тутора, а мајка, која је најпреча и најближа, запоставља се и не може бити тутор. Врхунац законске несавремености, и донекле скоро да бих могао рећи директна увреда женскога рада, овјековјечена је у законским одредбама које прописују да жена не може бити свједок код састављања тестамента, него само у изнимним случајевима (§ 591), Закон на том мјесту набраја поименце ко све не може бити свједок, па наводи: редовници (калуђери), младићи испод 18 година, жене, будале, слијепци, глухи или нијеми итд. Као што видите, закон је овде без икакве стварне подлоге уврстио жене у врло незгодно друштво, а главни би разлог томе имао бити тај, да жене немају дјелатне способности. Изнимно је закон жени из великодушности дозволио да може свједочити код тестамената који се састављају на опасним мјестима за вријеме куге или друге заразе, као и на ратишту. Далеко би ме одвело да набрајам све неправилности и неправде о које се закон према жени огријешио. Beћ из ово неколико примјера сасвим јасно произлази пријека потреба не само изједначења него и темељите реформе закона.

стр. 142

жен ск и ПОКРЕТ

БР. V