Женски покрет

III. Остаје још да укратко дотакнем питање нашега брака. Ту тек влада читав хаос од разних протусловних прописа. За Србију важи грађански законик од 11. марта 1844. По прописима тога закона(§ 60.) ваљан је и обавезан за православне једино црквени брак. За неправославне нема у закону никакве одредбе. Њихово право брака проистиче једино из 35 чланка Берлинскога Уговора у вези са чланком 18 Устава од 5 јуна 1903 год. У нашим крајевима, који су се ослободили испод Аустрије и Угарске, важи поред црквенога брака факултативни и облигатни грађански брак. У Босни и Херцеговини има већина вјероисповијести своју вјерску аутономију и своје посебне прописе вјерскога брака. Ово несређено и несигурно стање брачнога права у границама наше домовине највише вапије за изједначењем и реформом у модерним, данашњим културним приликама примјереном духу. При реформисању брачнога права моћи ћемо се користити подесним и прикладним установама модерних законодавстава Западпе Европе, које сам већ раније истакао као узор. Према нашим приликама држим да ћe најподесније бити завођење факултативнога грађанског брака. Покрет за стицање женских права појављује се код нас у најподеснији моменат. У нашој домовини проводи се сада изједначење закона Сталне комисије већ раде на томе, а у њима сједе наши најспособнији правници. Ја ни најмање не сумњам да ћe наши нови закони које створе ти људи бити модерни и савремени. Ипак држим да би наша женска удружења морала на надлежном мјесту предузети потребне кораке, да се приизједначивању наших закона и при реформи истих узме нарочити обзир на запостављеност жене пред законом. Поштоване госпође ! Први поклич за свјетски рат одјекнуо је баш из овога нашег убавог Сарајева. Конац тога рата донио нам је свима давно жељену народну слободу, али женама, како видите, није дато да уживају сасвим равноправно све плодове те слободе. Нека први поклич за одбрану и заштиту женских права наше уже домовине потекне опет из Сарајева и нека конац те борбе донесе на-

БР. V.

жеit с к и покl’ е т

стр. 143