Женски покрет

Настаје сада питање, да ли се у парламенту још нешто ради сем што се бирају министри и обарају владе. Свакако да се ради, и то у складу са циљем коме та установа служи. Парламент је законодавна власт у држави; он прописује све што управни или, административни органи треба да врше. У законодавном послу суделује и поглавар државе, али његова законодавна улога своди се само на потврду или одбијање закона које му влада као готове подноси иа потпис. Ои нема права да штогод поправља и мења, али има права да једном закону онемогући ступање у живот ускраћујући му свој потпис. Као што поглавар управне власти има утицаја на законодавство, тако опет, обратно, парламент као законодавно тело има права да врши контролу над управом земље. Према томе, парламент је у првом реду законодавна а у другом реду надзорна власт. Ову своју другу улогу он врши на тај начин што упућује влади питања, интерпелације, молбе и жалбе на управне органе, што посланици имају права да траже обавештења и изјашњења од појединих министра, а ови су дужни да одговарају. Кад влада предлаже буџет, онда посланици својим гласањем за и против најбоље могу показати колика им је моћ и право да изгласају поверење или неповерење, ако се са радом владиним не слажу. Парламент је, дакле, највећи господар онда када је у питању буџет. Иначе сама природа парламента таква је да се највише предлаже и дискутује, а познато је да парламентарне дискусије могу бити не само оштре и жучне но и праћене сценама које нису нимало парламентарне. Гдекада изгледа збиља тако да се посланици скупљају искључиво зато што желе показати у чему нису сложни и у чему опште не могу ни доћи до слоге, да није толико важно заступати своја начела колико оспоравати и нападати туђа. Разумљиво је да у парламенту највише бучи и протестује опозиција, састављена од странака које не улазе у владу. Сем тога постоји и опструкција, када се дугим дебатама намерио успорава рад и замара влада, јер треба онемогућити какав неповољан њен пројект.

стр. 152

Ж Е Н С К И ПОКРЕТ

БР V,