Женски покрет

Л. Гумпловић: Слободна љубан и брак.

Л. Гумпловић: Слободна љубав и брак. Друго издање Књижара Свет. С. Дебељевића, Београд. Нема Скерлића! Јер да је он међу нама зар би допустио да главну реч у литератури воде антиквари и књижари, који готово увек имају супротан неговању књижевности? Зар би се смеле овако наивно застареле ствари ишчепркавати испод прашине? He би тада никоме пало на памет да буди из гроба идеалисту Гумпловнћа, да се као дворска будала у оделу јадне зелене боје и лоша квалитета изругава над оним у што се искрено уносио. Нема Скерлића! Јер, да је он међу нама, као што је некада тражио у књижевним делима енергију за живот, тако би данас тражио чистоту и свежину морала, и угушио ове наше аморалне и морално уморне оригинале и преводе. Нема Скерлића! Стари Гумпловићу, мени је жао што су те пронашли, и што је мени пало у део да тебе, идеалисту, неповољно критикујем. Слободна љубав је, по излагању пишчеву, љубавна веза двају бића без икаквих и моралних и материалних обавеза једног према другоме. Деца из таквог љубавног односа постају друштвена својина. Дакле, исто тако немају ни отац ни мати никакве обавезе према том новом бићу, осим извесно природне обавезе материне док је дете још мало да га доји Писац истиче три добра која би наступила услед увођења слободне љубави. Прво, тада би био слободан избор по природним симпатијама, јер би престала привлачност на основу интереса: да се прилази ономе ко је добра партија. Друго, уништило би се, вели, највеће зло по жену: проституција. Затим, треће, омогућило би се правилно неговање и васпитавање све деце, јер се ме би десило, као што се дешава у данашњем друштву, у коме се само отац стара за своју децу, да су многа деца, чији отац материалмо не може да им пружи мoгyћнocти остала без потребног неговања и васпитања. Да одговоримо на прво.

7 и 8

Књижевни преглед

267