Женски покрет

Како у оно време, појам о правима човека, није скоро ни постојао, Христос их није ни могао бранити у име неког права, него само у име милосрђа. Милосрђе, у оно доба, није значило милостињу, него једну моралну дужност, коју су људи били дужни испуњавати, и ако их ни један друштвени закон на то није обвезивао. Другим речима, оно је тада заступало: једно непризнато право. Од времена кад је Христос живео, друштвени односи су се много изменили, па и милосрђе је добило један други значај. Развитак свести и радних способности људи донео је собом и већи развитак њихових права, тако да је данас већи део оних права, која је Христос у име милосрђа бранио, законом признат, и људи су законима обвезани да их поштују. Данас на пр. нико више не сме да истуче и убије слугу, као што се то некад са робовима радило; сваки је дужан да плати ономе, ко за њега ради итд. Кад се законом зајемчава људима да he добити оно што су радом заслужили, онда и милосрђе, којим треба више дати но што је законом одређено, изгледаће, као једна врста милостиње, којом се неком даје више но што је он у ствари заслужио. Што се друштвена правда буде више усавршавала, биће и све мање случајева у којима ће бити потребно да се милосрђем утиче оно ће постајати све излишније, све ће мање бити милостиња, а све више дужност. Колико је милосрђе корисно, кад се схвати као једна морална дужност, толико може да буде штетно, ако се схвати као једна милостиња. Начело милостиње, по коме би сваком Хришћанину била дужност, да се жртвује за друге, и да им даје више но што су у ствари заслужили, може имати врло опасно наличје, јер они којима се милостиња чини, могу из тог начела сасвим логично извести, да су други дужни да се за њих жртвују, и да у име неких хришћанских дужности они имају права да изискују да им се да више но што су заслужили. Друштво у коме би сваки мислио, да има права тражити више но што је заслужио, не би много напредовало, и с тога милосрђе као милостињу не треба ни у једном друштву трпети. Друштво се не одржава жртвама, него радом, не одржава се милостињом, него правдом, па стога -задатак милосрђа не сме никад бити да руши правду, него да је исправља, допуњује и проширује, једном речи, да нам помогне да дођемо

1 и 2

Пожар Страсти