Женски покрет

њеним „надземаљским очима“, црним, крупним, чудним очима, и о њеном псеничком дару, допро је био и до Његоша. Колико носталгије и колико дискретне туге у овој краткој реченици коју је он изговорио, слушајући о њој: Ја појета, она појета —, да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори“. Као што је Његош умео да оцени лепоту жене, тако су и жене умеле да уоче његову ретку вредност. Ма да се женама не отме мушка лепота чак и кад је под светим духовничким оделом за то имамо згодан и убедљив пример у „Ђакону Богородичине Цркве“ од г-ђе Исидоре Секулић, у колико је оне боље опазе кад није застрта мантијом, која у њима изазива само поштовање. Његош је био изванредно леп човек, и ишао је готово увек у китњастом, живописном црногорском оделу, опточеном скерлетом и златом. Странци који су га походили на Цетињу не могу се довољно надивити његовом високом стасу, који је достизао седам стопа. „И ако су Црногорци високи и лепи људи, он је све превазилазио и одвајао се за читаву главу“. А један чак примећује да би Његошеве џиновске пропорције бациле у засенак највишег коњичког гардиста из три енглеске регименте. То гигантско тело било је необично правилно развијено, држање му је било витешко и достојанствено, а покрети слободни и живи. Према ванредно снажном телу имао је несразмерно малу руку, коју је он брижљиво неговао, тако да је чак и код своје куће носио рукавице. Лице му је било необично лепо и племенито, уоквирено црном коврџавом косом и брадом. Очне капке држао је опуштене преко својих крупних црних очију, и изгледало је да их диже с тешкоћом. И један Енглез чак тврди да је Владика био најлепши примерак човека каквог смо икад видели. А тек какав је утисак остављао кад би проговорио. Глас му је био изванредно мек и допадљив. Од природе џентлмен, „његови манири су били такви какве човек стиче само дугим опхођењем у најбољем друштву." Многе љубазности у говору показивале су да му није први пут да седи у друштву где има и дама. И тај лепи млади витез, коме су у његовом завичају људи као и жене прилазили руци да је целивају, одајући и на тај начин поштовање мудром владару и духовном поглавару, тај витез песник изазивао је сасвим друга осећања код лица ван -своје отаџбине. И кад су онакав суд донели о њему Енглези који се ле одушевљавају лако, на какав ли је усхићен

б и 6

Листак

189