Женски покрет

имале, били су једна врста аманета и реликвија, а сматрало се као највећа несрећа и срамота, скоро издајство, кад су се морали продати или заложити. Кад се луксуз тако схвати, он није много штетан. Човек може да ужива у луксузу само кад га ради, и кад га посматра. Народ који израђује луксуз, и држи га у јавним зградама где му се за време одмора може дивити, ужива од њега све оно што се од њега може уживати. Поред тих непосредних уживања, он може имати још и извесне посредне користи, ако идући за својим природним нагоном врши своју природну функцију и тиме доприноси напретку природе, којим се и он као њен део мора користити. Луксуз постаје штетан тек онда кад, из круга јавне опште својине, пређе у личну својину људи. Кад се луксузне ствари толико намноже да се све јавне зграде њима испуне, оне се тада почну смештати и по грађанским кућама. Тиме, на сваки начин, и тражња за луксузом постаје већа, али у исто време и његов се карактер изопачава. Док се смештао по храмовима и палатама, луксуз се није морао ничему прилагођавати, пошто су те зграде, као и свечаности које су се у њима давале, биле удешене према луксузу који се у њима излагао. Човек је могао тада да га израђује онако како су његове природне потребе рада захтевале. Али, кад се луксуз почео уносити у грађанске куће које су биле удешене за живот и рад, а не за параде и свечаности. морало се и луксузу дати други један облик, да би се избегла очигледна несугласица која је постојала између њега и његове нове средине. Да би се могао прилагодити личном животу и личним потребама људи, морао је и он добити један личан и користан облик. Али, ма какав облик да се луксузу да, материал, из кога се он ствара, такве је природе да се њиме никаква људска потреба не може подмирити. Дијамантима, бисером, нојевим перјем, цвећем и. т. д. могу се само ствари искитити, али се њихова корист неће њима повећати. Давањем корисног облика луксузном материалу, несугласност која је постојала између њега и људских потреба, није се могла уклонити. Пошто није било могуће луксуз прилагодити потребама, морало се на други начин покушати да се до сагласности између луксуза и потреба дође, а тај је био: да се потребе прилагоде луксузу

"Бр. 9 и 10

Луксуз

245а