Женски покрет

Тако су се и у грађанским кућама почеле зидати нарочите собе, салони, у којима ће се луксуз излагати ; почели су се измишљавати и стварати обичаји, који су давали људима прилике да свој луксуз покажу. На тај начин су постале: конвенционалне потребе. То су потребе које човек не oceћa, али које постоје зато да би се производи луксузног рада имали на шта употребити. Створене због луксуза, а не због људских потреба, оне су се и развијале онако како је развитак луксуза захтевао, а не како су потребе људи изискивале. Потпуна хармонија се не постизава caмо тиме што ћe се поједини делови довести у сагласност, него се мора пазити још и на то да се оно што је споредно прилагоди оном што је главно. При стварању конвенционалних потреба учињена је једна основна погрешка тиме што се оно што је главно, а то су: потребе, хтело да прилагоди ономе што је споредно, а то је: раду. Оснивајући се на једном лажном односу, конвенционалне потребе су сметале и луксузу да се правилно развије, јер су његовом развитку давале један сасвим погрешан правац, а ни човеку нису дозвољавале да своје потребе подмири како ваља. Људи који су принуђени да по њима живе неће ни једну своју потребу моћи задовољити како треба. Они неће јести, неће се облачити, неће кућу намештати онако како њихове потребе траже, него како интереси луксузног рада, а по некад чак и чисто лични интереси оних који га раде, налажу. Њихова храна ћe бити луксузна али нехранљива и нездрава, одело елегантно али непрактично, намештај скупоцен али неугодан. Живећи једним чисто луксузним животом они не само да неће бити у стању своје потребе опстанка да задовоље, него ћe бити чак и у немогућности да и своје потребе рада задовоље. У луксузном салону, у луксузном оделу, човек се не може ни кретати слободно, а камо ли шта радити. Сви они који озбиљно мисле да луксуз постоји зато да га они уживају, осуђени су самим тим луксузом на вечити нерад. Њихова функција у осталом и није да раде, него да излажу оно што други ураде. Њихова је сва несрећа у томе што противно ономе што бива код корисног рада, код луксузног рада ужива, а и користи се несразмерно више, онај ко га ради и продаје од онога ко га излаже и купује. Marcel Prevost

246a

Женски Покрет

Бр. 9 и 10