Женски покрет

Сећање

Чујеш ли, сестро ? Неко пева пољем нашим ноћ већ целу. Сећаш ли се, сестро, младића што ми ону белу поклони ружу? Овако тужно не пева он. Чујеш ли, сестро, песму ову како је добра, нежна и мека ? Памтиш ли, сестро, тамо у пољу кад он ме чека по вечер целу ? Исту је песму певао он. Да ли верујеш каткад ти у душа лет и после смрти? Мислиш ли ти, да ишта с душе може ми стрти песму и цвет, што он ми даде ? Вечерас опет ја се плашим: Заборавићу некад песму, што пољем нашим певаше он по вечер целу; Заборавићу ружу белу, што ми на земљи дарова он.

Десанка Максимовић

Једна за многе

21 септембар. Георг исмева моје идеје са значајним осмејком јачега. Он се понаша често са мном као са дететом, као са играчком. Глади ми косу, чупка ме за уши, љуби ми очи, изопачава моје

Sp. 11 и 12

Листак

357